"Pad broja grla stoke je iz dana u dan sve veći. Nisu ukidanje carine na goveda i svinje ključ za stočni fond, već subvencije za srpskog seljaka. Strateški cilj države bi bio kada bi pomogli domaće proizvođače, a ne da uvozimo meso i mleko. Žalosno je šta rade sa nama”, kaže Predrag Veljković, stočar iz Pekčanice kod Kraljeva.
Ovako je ovaj stočar odgovorio na plan Ministarstva poljoprivrede kada su saopštili da Srbiji nedostaje oko million prasadi, pa je na njihovu inicijativu Vlada Srbije ukinula carinu na uvoz tovnih prasadi do 50 kilograma.
U Srbiji je stočni fond za poslednjih 30 godina prepolovljen, a posebno zabrinjava što se smanjuje i rasplodno stado, pa ako se hitno ne preduzmu mere za zaustavljanje tog trenda biće potrebno mnogo godina da se stočarstvo oporavi, ističu stručnjaci i proizvođači. Posebno zabrinjava da je u proteklih 10 godina, lošom i neplanskom agrarnom politikom uništeno više od 40 odsto stočarskih farmi.
“Ponovo imamo problem sa mlekom, jer nam mlekare smanjuju cenu. Opet se pojavio višak mleka, a ono nije od naših domaćih krava. Uvozimo mleko koje pretežno stiže iz Poljske, a njihove krave jedu GMO hranu. I kako onda takvo mleko može da bude zdravije od našeg”, pita se Veljković.
U Srbiji se stočni fond smanjuje od 1990. godine. Ako se prati trend od 2000. godine, uzgajano je 1,3 miliona goveda, a 2019. godine taj broj je pao na ispod 900 hiljada. Svinja je 2000. godine bilo četiri miliona, 2019. oko 2,7 miliona. U ovom periodu je porastao jedino broj ovaca zbog uvođenja subvencija, pa ih je 2000. godine bilo 1,6 miliona, a 2019. godine 1,77 miliona.
Srpska domaćinstava sve češće rasprodaju stoku koju su uzgajali. Neki kažu da su srećni, jer ne brinu kako će da kupe skupu hranu, kome će da prodaju stoku, čije cene porastu samo za vreme velikih praznika. Problem je čak i naplatiti prodatu stoku, ako se ustupi na odloženo plaćanje.
“Nekada ste u selu mogli da nađete tri, pa i četiri generacije. Ovakvim merama, odnosom države prema domaćim proizvođačima, sve se to gasi i mladi napuštaju sela. Odlaze u fabrike, jer ne mogu da opstanu”, rekao je Veljković.
Dugogodišnje smanjenje stočnog fonda u Srbiji odrazilo se i na povećani uvoz mesa. Samo u prvih devet meseci prošle godine za uvoz je otišlo oko 132 miliona evra. S druge strane, izvezeno je četiri puta manje mesa.
“Meso koje se uvozi, sigurno nije u rangu onog koje konzumiraju stanovnici zemalja EU. Cena bikova pada. Cena žive vage svinja takođe, a u Mačvi je sada 180 dinara po kilogramu žive vage. Da li padaju cene mesa u mesarama ili mleka u prodavnicama? Ne padaju”, objašnjava ovaj stočar iz okoline Kraljeva.
Stručnjaci kažu da bi bilo neophodno preduzeti niz mera koje bi zaustavile gašenje stočarstva. Dupliranje agrarnog budžeta sa 5 na 10 odsto u odnosu na republički, povećanje subvencija, zaštita domaće proizvodnje, zaustavljanje uvoza mesa.
BONUS VIDEO: Stočari i poljoprivrednici o tome šta nas čeka, ako država ne pomogne
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar