Stanovi u Beogradu: Kvadrat skuplji nego u Milanu

Lazarević objašnjava za Nova.rs da je trend rasta cena nekretnina u Srbiji, a posebno u Beogradu, počeo prošle godine u junu, nakon što je proglašena pandemija koronavirsa."Mi smo sa cenama otišli u nebo pre svega zato što nam je specifično tržište - malo. Ljudi su prestali da putuju i kupuju nekretnine po svetu, što je to ranije bio slučaj, zbog čega je novac počeo da se sliva ovde.  Ljudi više ne štede po bankama jer banke više ne nude ništa za novac koji je na računu, a kad kupite nekretninu već za šest meseci ste na njoj itekako zaradili", objašnjava.Dodaje da rast cena može da se opravda ne samo velikim interesovanjem nego i povećanjem cena građevinskog materijala, do kog je došlo zbog povećane potražnje.Kaže da i dalje postoje nekretnine čija cena se uklapa u opštu ekonomsku situaciju, ali da ima i dosta onih koji imaju mogućnost da kupe skuplje stanove, pa kad se to uproseči ispada da je Beograd jedan od najskupljih gradova u Evropi.Tako je raspon cena u srpskoj prestonici veliki i u novogradnji se kreće od 1.500 do 8.000 evra po kvadratu.Sve, prema njenoj oceni, zavisi od toga u kojim zgradama se stanovi nalaze - da li je u pitanju luksuzna zgrada ili ne, kakva je struktura stana, na kojoj je lokaciji i što je trenutno jako važno, da li ima garažni prostor."Investitori se utrkuju da prave luksuzne stanove da bi opravdali visoku cenu po kojoj se prodaju. Nekada je to bio Beograd na vodi, sad postoji i K-distrikt ispod Zoološkog vrta na Dorćolu, koji je itekako luksuzan i divno opremljen. Tu je cena 4.000 i 5.000 evra po kvadratu.  Na Novom Beogradu prednjače kompleksi SavAda, Vest 65, Sakura, Kenedi rezidens - svi imaju strane nazive da to deluje luksuznije i privlačnije", objašnjava.

Dodaje da i u tim naseljima cena kvadrata varira, pa tako u Beogradu na vodi počinje sa 2.200 evra po kvadratu i ide sve do 8.000 evra.Izuzetno su skupe, kako kaže, garaže, koje bitno diktiraju i cenu stana."Cena garaža ide i do 30.000 evra sa PDV-om i to nije uopšte problem da se proda. Investitori sada tako prave zgrade, da uz stan od 100 kvadrata možete da kupite dve garaže. Svi kupci tih stanova imaju po dva automobila", kaže.Na pitanje odakle toliko bogatih kupaca odgovara da je Srbija mala država, ali izgleda da ima više milionera."Te pare su uglavnom iz posla, iz biznisa. Sve pare su sa računa, bar ovo što dođe kod nas i iz kredita. Malo ima iz nekog nasleđa, iz razvoda" navodi Lazarević.

Cena zavisi i od toga u kojoj fazi je zgrada, a najjeftinije su one koje su tek u fazi fazi dobijanja građevinske dozvole."Sad više nema onih prevara kao što je bilo, da investitor uzme pare na papir i onda ne sazida zgradu. Sada se svi trude da brzo sazidaju, da brzo prodaju da bi otišli na drugu lokaciju da zidaju. Ozbiljni investitori imaju više lokacija i sve im se isplati što zidaju. Sada se i građevinske dozvole lakše dobijaju i mnogo brže se gradi nekog što je to bio slučaj", objašnjava.Ono za čim postoji potražnja na tržištu, a što se retko gradi, su mali stanovi."Vrlo malo investitora kada zida luksuznu zgradu pravi male stanove jer im se to ne isplati - to znači više kuhinja, više kupatila. U luksuznim zgradama su stanovi većih kvadratura. Ako bi investitori pravili stanove manje strukture od 40, 50, 70 kvadrata, to bi se brže prodavalo", kaže.Oni sa manjim budžetom, prema njenim rečima, stanove kupuju u starogradnji."Oni koji su spremni da kupe i stariji stan, mogu da pronađu stanove po čak vrlo pristojnim cenama u centru grada, gde je moguće pronaći stan za 70.000 evra", objašnjava.Zanimljivo je da su cene salonskih stanova u centru grada pale."Stan na Zelenom vencu, salonac, četvoroiposoban, 110 kvadrata, sada košta 170.000. Ili u Gospodar Jovanovoj, salonac od 110 kvadrata košta 220.000 evra. To ranije niste mogli da nađete", kaže.Za takve stanove je, kako objašnjva, malo interesenata jer nemaju garaže.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram