7
Cena zlata je već duže vreme na istorijskom maksimumu. Globalna kriza, ratovi i inflacije doveli su do toga da tražnja za zlatom drastično skoči. U poslednjih 11 godina cena zlata je porasla za 145 odsto, a samo u poslednjih godinu dana za 24 odsto, navodi Nova ekonomija.
Preostalih količina zlata do sada otkrivenih u tlu, na globalnom nivou nema mnogo, samo oko 57.000 tona, pa se procenjuje se da će ono moći da se kopa još narednih 15-ak godina, jer se godišnje proizvede oko 3.000 tona ovog metala.
Tim pre nedavno pronađena „zlatna žica“ na Rogozni u blizini Novog Pazara dobija na značaju. Na tom mestu, kako su naveli iz „Zlatna reka Resources“, kompanije koja vrši istraživanja na ovom području, procenjuje se da ima nešto više od 150 tona zlata, piše Nova ekonomija.
Kompanija će najverovatnije moći da istražuje ovo područje do 2026. godine, a ukoliko rezultati geoloških istraživanja budu pozitivni, i svi propisani uslovi prema Ministarstvu ispunjeni, „Zlatna reka“ može da podnese zahtev za eksploatacionu dozvolu Ministarstvu rudarstva i energetike, najranije sredinom 2030. godine.
Postavlja se pitanje, koliko je to zlato na Rogozni vredno, odnosno, da li država može da ima koristi od njega, da li je takav rudnik održiv i kolika će godišnja proizvodnja zlata biti?
Ukoliko bi se količina zlata za koju se procenjuje da postoji na Rogozni pomnožila sa trenutnom cenom zlata na berzi od oko 73.000 evra po kilogramu, dobila bi se cifra od oko 11 milijardi evra vrednosti, navodi Nova ekonomija.
Stručnjak za investiciono zlato kompanije „Insignitus gold“ Ljuba Jakić kaže u razgovoru za Novu ekonomiju da je najbitnije koliko u samoj rudi koja je pronađena na Rogozni zaista ima vrednog zlata.
„Ključno pitanje je koje je čistoće to zlato. Najbitnija je izdašnost rude, odnosno koliko iz jedne tone rude može da se izvuče zlata i koja je njegova čistoća“, kazao je Jakić.
Prema njegovim rečima, kada se iz jedne tone rude izvuku bakar, aluminijum, cink i slično, tek tada se može pričati o stvarnoj količini zlata, ali i proceniti koliko ono ima karata, od nula do 24.
Kineska kompanija Ziđin majning (Zijin mining) ima rudnik zlata u Boru, poznat po nazivu Čukaru Peki.
U njemu je pre dve godine (2022. godine), prema pisanju specijalizovanog portala „Majning“ proizvedeno 4,75 tona zlata. U 2023. godini kompanija je navela da je do avgusta proizvela ukupno 8,9 tona zlata i ostvarila kumulativni prihod od prodaje u iznosu 3,9 milijardi dolara.
Serbia Zijin Copper je kompanija koja posluje u sastavu Zijin Mining Grupe. Osnovana je 18. decembra 2018. godine, na dan kada je Zijin sa Vladom Srbije potpisao zaključna dokumenta, odnosno ugovor o preuzimanju 63 odsto vlasništva u RTB-u Bor. Zijin je na taj način postao držalac 63 procenta učešća u kapitalu kompanije iz Srbije.
Pročitajte još:
Kompanija je 2022. godine u saopštenju otkrila da je od početka otvaranja rudnika Narodnoj banci Srbije prodala 5,74 tone zlata, navodi Nova ekonomija.
Dodali su i da celokupna količina proizvedenog zlata, shodno srpskim zakonima, mora najpre da se ponudi Narodnoj banci Srbije, a tek u slučaju da ona odbije da ga po berzanskoj ceni otkupi, Ziđin bi mogao da traži dozvolu za izvoz.
To se dosad nije desilo, što znači da zlato proizvedeno u ovoj kompaniji „ostaje u Srbiji“, navodi ovaj portal.
Postavlja se pitanje, kakva bi situacija sa novim nalazištem i potencijalnim rudnikom na Rogozni bila i da li je ova količina zlata zaista vredna kopanja?
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da država sada zlato koje se proizvodi u Boru može da otkupljuje po ceni koja nije berzanska, ali „nije ni poklon“.
„Zlato je berzanska roba kao i sve drugo i njime se trguje kao i sa ostalom robom. Međutim ono je naravno specifično. Njegova vrednost je u tome što godinama ostaje takvo kakvo je, njegova težina se ne menja, specifičnost i trajno se može koristiti“, kaže Savić.
Dodaje da država kupuje zlato kako bi ga imala kao rezerve, da bi mogla da ga proda u slučajevima „krize“.
„Zašto je to važno? Jer države kupuju u velikim količinama zlato u različitim oblicima i ono je značajno u kriznim vremenima kao što je danas. U kriznim vremenima cena zlata raste jer mu raste potražnja, a u normalnim vremenima ona pada. To je tržišna roba kao i sa valutama“, podsetio je on.
Kako kaže, pitanje je kakav će ugovor, ukoliko se rudnik zlata otvori na Rogozni, država sklopiti sa kompanijom.
„Pun efekat bi bio kada bi država tu rudu eksploatisala, ali mi nažalost nemamo rudarsku kompaniju koja bi to mogla da radi“, rekao je Savić.
Zlato, kako stručnjaci procenjuju, sve više dobija na vrednosti jer ga je manje u svetu a cena na berzama raste. Tako se logično nameće zaključak da zemlje koje ipak imaju ovu rudu, zaista imaju nešto vredno. Da li se, kada je u pitanju Srbija, vrednost ove rude može porediti sa vrednošću litijuma koje je u poslednje vreme od strane vlasti predstavljeno kao „razvojna šansa Srbije“.
„Neuporedivo je šta bi imalo veću vrednost litijum ili zlato. Jer niko sada ne može da kaže sa sigurnošću koliko je litijuma u zemlji. Naravno postoje procene, ali to ne mora tako da bude. Skeptici su osamdesetih godina govorili da je došlo do kraja sa basenom u Boru i da se ne može u narednom periodu očekivati neka proizvodnja. Ali se desilo da su došli Kinezi sa drugačijim načinom rudarenja, a oni sada imaju ideju da naprave zeleni rudnik. Oni žele da naprave ogledni primer kako može da se rudari ali ne i da se zagađuje po svaku cenu“, kaže Savić.
„Ako neko oceni da postoje rezerve značajne i da to garantuje eksploataciju desetak ili više godina sa nekom značajnom količinom, to onda jeste potencijal. Ali to je samo jedan rudnik. Srbija je velika zemlja i ima dosta planinskog područja gde se nalaze rude i to nije dovoljno istraženo. U Jugoslaviji je dosta to istraživano i dosta rudnika je otvarano“, podseća ovaj stručnjak.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
