Šta ekonomisti sugerišu mandatarki i novoj vladi

Ovaj ekonomista, kao i većina njegovih kolega, smatra da je ključno da se očuva likvidnost preduzeća, sačuvaju radna mesta i poveća proizvodnja.Iako savetuje dalju pomoć privredi, Hanić veruje da je najverovatniji "scenario" da se, bez obzira na najave novog talasa korona virusa, može očekivati rast srpske ekonomije."Očekuje se da će vlada pronaći odgovarajuća rešenja i time povećati ekonomski rast u narednom periodu", rekao je Hanić.

Hanić smatra, takođe, da nova vlada treba da vodi računa da ne dođe do povećanja zaduženosti."Prostor za dalje zaduživanje već je smanjen, a fiskalni deficit je u porastu i ne bi trebalo da pređe određenu granicu", kaže Hanić.Presudno je, ipak, po mišljenju ovog profesora, da nova vlada ne dozvoli da privreda "posustane" i da dođe do gubitka radnih mesta, zatvaranja kompanija i da se tako ugrozi osnova za dugoročni ekonomski rast.Zato bi prioriteti nove vlade u narednom periodu trebalo da budu ulaganje u infrastrukturu, naročito u putnu, kao i u visoko obrazovanje, u zdravstvo i dalji razvoj digitalizacije.Potreban je i reforma obrazovnog sistema, jer se sada, ukazuje Hanić, zahtevaju nove veštine i prave programi za razvoj preduzetništva i inovacija zasnovanih na znanju."To je upravo i strategija evropskih najrazvijenijih zemalja - da se podstakne razvoj informatičkog sektora i razvija preduzetnička kultura", rekao je Hanić.U tom pogledu, dodaje on, veliki zadatak ima i fiskalna politika, koja bi, ističe, trebalo da bude selekivna i da podstiče razvoj startap kompanija.Zadatak nove vlade, naglašava Hanić, jeste i da očuva makroekonomsku stabilnost, a pre svega finansijsku, bez koje ne mogu da se obezbede dobri rezultati na ekonomskom planu.Ono što je u ekonomskom smislu izazov za novu vladu, ukazuje Hanić, jeste da našu ekonomiju mogu "ukočiti" stagnacija i pad ekonomske aktivnosti zemalja u regionu i zemalja koje predstavljaju naše glavne inostrane partnere."Pad tražnje na inostranim tržištima predstavlja veoma značajan limitirajući faktor", ukazuje Hanić.Zato je važno, dodaje, da se obezbedi blagi rast plata i penzija i povećanje kupovne moći stanovništva, da bi se, kaže, obezbedio ekonomski rast po osnovu rasta domaće tražnje.Hanić zaključuje da bi rast domaće tražnje zajedno sa investicijama trebalo da bude izvor ekonomskog rasta u narednom periodu.

I dalje treba da se štedi

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da je postignut dobar rezultat u javnim finansijama, ali da i dalje treba da se štedi."Ako se bude tako postupalo više ne bi trebalo očekivati ozbiljnih izazova vezanih za minuse koje smo imali u državnoj kasi", rekao je Nikolić.

Smatra da fokus polako treba da se premešta iz Ministarstva finansija ka privredi, odnosno ka ministarstvima zaduženim za saobraćaj, trgovinu i energetiku.Prema njegovim rečima, Ministarstvo finansija, kao veliko ministarstvo koje je dobrim delom odgovorno i za javna preduzeća, bi trebalo da radi na podizanju njihove efikasnosti i uspesnosti, gde uvek ima prostora za unapređenja."Što se tiče javnih finansija, one svakako treba da daju podršku sadašnjem infrastrukturnom zamahu. Premeštanjem stvari sa javnih finansija na privredu, gde pre svega mislim na već prisutan trend intenziviranja i podizanja tehnološkog nivoa i strukture naše ekonomije, može se doći do visokih održivih stopa rasta", kaže Nikolić.Povodom najave Aleksandra Vučića da će doći do velikih promena u javnim preduzećima, Nikolić kaže da se tu, pre svega, radi o efikasnom upravljanju predzeća, a ne o personalnim promenama koje su najbezbolnije.Međutim, problem sa javnim preduzećima jeste efikasno upravljanje njima, a ono se ne tiče uvek i samo sposobnosti menadžera ili ljudi koji upravljaju tim javnim preduzećima, dodaje Nikolić.Napominje da je to nekada znatno šira tema koja ima i socijalnu dimenziju, uključuje i pitanje investicija, eventualno širenje kapaciteta i slično.Nikolić ukazuje da institucije moraju da budu još efikasnije i bolje. Smatra da je dobro što je uvedena e-uprava ali da postoji još mnogo prostora za dalji napredak u ovoj oblasti što od predsednice vlade, treba i očekivati, posebno znajuću za njeno insistiranje na digitalizaciji."Infrastrukturni projekti su sada dobili na zamahu. Osim institucionalnih finansijera koji dolaze sa zapada tu su i finansijeri iz Kine, Turske i Rusije, a sada je tu i američki DFC. Tu je sada i novi paket finansijske injekcije odnosno investicioni paket EU za ZB", navodi on.To mora da se iskoristi u narednom srednjoročnom periodu i to je prilika da se ozbiljnije zanovi infrastruktura, naročito drumska i železnička, dodaje Nikolić.On ističe da treba još jače podstaći stanogradnju, jer ona iako raste, pre svega raste u segmentu eksluzivnijih stanova.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram