Prema upravo objavljenom Ekonomskom izveštaju Svetske banke, privredni rast u Srbiji u ovoj godini biće 3,2 odsto, a ne 4,5 procenata, kako je prognozirano u januaru, pre početka rata u Ukrajini. Najveću korekciju očekivane stope raste, u odnosu na januarsku projekciju Svetske banke, u regionu Zapadnog Balkana "pretrpela" je Crna Gora - za dva procentna poena - sa 5,6 na 3,6 odsto, pa Srbija - za 1,3 procentna poena - sa 4,5 odsto na 3,2 odsto.
Svetska banka je u aprilskom Ekonomskom izveštaju za Evropu i centralnu Aziju navela da će, u regionu Zapadnog Balkana stopa rasta opasti na 3,2 procenta u 2022. godini. Efekti rata u Ukrajini, kako se ocenjuje u izveštaju, na region Zapadnog Balkana prelivaju se uglavnom kroz kanal sirovina.
Prema projekciji, u regionu Zapadnog Balkana, rast BDP u Crnoj Gori biće 3,6 odsto, u Bosni i Hercegovini 2,9 odsto, Severnoj Makedoniji 2,7 odsto, na Kosovu 3,9 odsto, a u Albaniji 3,2 procenta. Najveći pad, u odnosu na prošlu projekciju Svetske banke s početka godine, beleži Crna Gora – sa 5,6 odsto na 3,6 procenata.
„Iako je udeo ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u celini, nekoliko zemalja je i dalje osetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru za 11 procenata njenih stranih direktnih investicija i Srbiju za pet procenata njenog izvoza i 5,4 procenata uvoza. Međutim, daleko akutniji rizici po Zapadni Balkan potiču od mogućih poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom i naftom. Ovaj podregion 67 procenata svog prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija (preko bugarskog cevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od Rusije za svoje snabdevanje prirodnim gasom“, ukazuje Svetska banka.
Opširnije pročitajte na N1.
BONUS VIDEO Da li i na koji način Narodna banka Srbije štiti građane od inflacije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar