Srbiji 2023. na naplatu stiže čak četiri milijarde evra kredita

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, iz Njujorka je poručio da će razgovarati sa šeficom MMF-a Kristalinom Georgijevom u vezi novog aranžamana sa MMF-om."To nam je važno, da obezbedimo još stabilnosti za Srbiju, i da ne raste javni dug, da obezbedimo odakle možemo da povučemo novac i za rolovere, pošto moramo početkom naredne godine da vratimo četiri milijarde ili da zanovimo, tako da moramo da nađemo taj novac i naći ćemo. Nije to problem, naš deficit bi bio ove godine ispod tri odsto da nema problema sa energentima. Deficit bi bio nešto veći od jedan odsto, samo da nije energetskih problema", poručio je Vučić.Sudeći prema stanju sa državnim obveznicama tih četiri milijarde glavnice ipak dospeva tokom cele naredne godine, ali to zadatak ne čini mnogo lakšim. Naime, poslednjih desetak dana država je imala dve aukcije 5,5 godišnjih dinarskih obveznica. Investitori su tražili prinos od 6,8 odsto, a osim toga u te dve aukcije prikupljeno je 11,5 milijardi dinara dok je planirani obim aukcije bio 18 milijardi dinara.Ovo je prema rečima ekonomiste Libeka Mihaila Gajića pokazatelj da su investitori tražili višu kamatu od one koju je država bila spremna da prihvati da bi otkupili celu emisiju obveznica.Naredne godine dospeva oko 2,8 milijardi evra dinarskih obveznica i oko 470 miliona evra obveznica u evrima izdatih na domaćem tržištu. Evroobveznice ne dospevaju s obzirom da je država tokom 2019. i 2020. prevremeno otkupila evroobveznice u dolarima emitovane 2011. i 2013. godine, a prve naredne evroobveznice dospevaju 2027. godine.Ostatak do četiri milijarde su krediti uzeti od stranih vlada, banaka i međunarodnih finansijskih institucija.Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta ističe da će pored refinansiranja tih četiri milijarde evra glavnice u sledećoj godini država morati da se zaduži i za deficit.„Uz ovogodišnji planirani deficit i deficit u narednoj godini planiran Fiskalnom strategijom, mada videćemo koliko će se planirati budžetom, sledeće godine ćemo morati da obezbedimo 5,5 do šest milijardi evra. Milijardu dolara smo već dobili po tri odsto, a ostalo ćemo videti. Trenutno se kamatne stope na tržištu kreću oko šest, sedam odsto. Pitanje je kakve će biti posle zime, kada prođe energetska kriza. Očekujem da će država pokušati da prolongira zaduživanje što više u očekivanju da se kamatne stope donekle vrate“, ocenjuje Minić.Vučić je najavio i aranžman sa MMF-om, ali do sada je pravilo Fonda bilo da se novac ne daje u budžet, već da služi za finansiranje deficita platnog bilansa."Tu ne očekujem probleme, pošto imamo i velike devizne rezerve. Ipak, MMF je tokom pandemije odobravao sredstva i za fiskalnu upotrebu za nabavku lekova i opreme u vreme korone", kaže naš sagovornik.Iako ne dospeva sve na zimu, ipak će najveći udarac na budžet biti baš u januaru. Krajem januara dospevaju petogodišnje dinarske obveznice vredne 100 milijardi dinara sa kuponom 4,3 odsto. Dva dana ranije dospevaju i hartije u evrima, ali svega 50 miliona evra koji nas koštaju 2,25 odsto godišnje.Sudeći prema izjavama predstavnika državne administracije, arapski kredit će po svoj prilici biti iskorišten za otplatu ovih obveznica.Opširnije pročitajte na portalu Danas.BONUS VIDEO Pavle Petrović: Deficit i dalje visok, moraćemo da se zadužimo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pavlepetrovideficitidaljevisokmoraemodasezaduimo-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2604427"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram