0
Niški aerodrom “Konstantin Veliki” dobiće “velelepnu zgradu”, zaposleni povećanje plata, a radiće se i jače nego dosad - tako tokom ove predizborne kampanje govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ne kaže i da je ovaj aerodrom ciljano oslabljen zbog beogradskog "Nikole Tesle", jer dokle god francuski "Vansi" njime upravlja, broj putnika, a samim tim i letova, na ostalim aerodromima u državi je ograničen. Korist od toga imala je i Er Srbija. O niškom aerodromu dovoljno govori i njegovo radno vreme - radi uglavnom do tri sata dnevno, a petkom uopšte ne.
Govoreći na mitingu u Nišu, predsednik Vučić rekao je da je država mnogo uložila u aerodrom “Konstantin Veliki”, ali da će se investicije nastaviti, pa bi 2024. godine trebalo da bude otvorena „velelepna zgrada“. To je međutim trebalo da se dogodi, po prvobitnim obećanjima vlasti, najkasnije do kraja 2022, i tada je rečeno da će ta investicija koštati sedam miliona evra.
Posao je dodeljen “Konkord vest”, kompaniji bliskoj SNS, koja je dobila niz vrednih poslova od države.
“Osim ove dve, tri linije koje postoje za Istanbul, moraće da radi više i bolje, ali za to ćemo morati da budemo bogatiji. To je pitanje sveukupnog razvoja i napretka zemlje”, rekao je, samo nekoliko dana pre toga, Vučić, a ministar saobraćaja Goran Vesić najavio je od 1. januara povišice od 10 odsto za radnike aerodroma u Nišu.
PROČITAJTE JOŠ
Niški aerodrom funkcionisao je dobro, za njega su bili karakteristični jeftini letovi, ali je do velike promene došlo kada je francuski „Vansi“ preuzeo upravljanje beogradskim aerodromom „Nikola Tesla“ na 25 godina, što se desilo krajem 2018.
Dotad, iz Niša je moglo povoljno da se leti po Evropi, a mogli su da lete svi, bez ograničenja, jer nije bio propisan maksimalni broj putnika koji mogu da polete sa niškog aerodroma.
Kada je francuski Vansi preuzeo upravljanje „Nikolom Teslom“, to nije donelo promene samo za beogradski, već i niški aerodrom, pa su počeli da se ukidaju jeftini letovi, i to već naredne, 2019. godine.
Iako je Vučić tvrdio da su razlog za to nedovoljno popunjeni kapaciteti, nekadašnji ministar saobraćaja Tomislav Momirović rekao je da je pravi krivac za to upravo Vansi, odnosno jedna klauzula ugovora. Prema toj klauzuli, broj letova sa drugih aerodroma u državi je ograničen.
“Prema ugovoru sa Vansijem, ovde možemo da prometujemo do milion putnika. Možemo i više, ali onda moramo da uđemo u neke drugačije aranžmane i pregovore sa Vansijem”, rekao je još 2021. godine Momirović, prilikom posete Nišu.
Time je Momirović praktično priznao da beogradski aerodrom “usporava” ostale u Srbiji.
Koliko je niški aerodrom „oslabljen“, možda najbolje potvrđuje radno vreme. Tako ponedeljkom aerodrom radi od 15.30 do 18 časova, dakle dva i po sata, a isto toliko i četvrtkom (od 16 do 18.30 sati).
Sredom se radi tri sata (od 10 do 13), a nedeljom samo dva (od 6.30 do 8.30). Radno vreme najduže je utorkom i subotom (od 11.30 do 18.30), dok aerodrom ne radi petkom.
Inače, pre nešto više od mesec dana, 5. novembra, poslednji avion kompanije “Ryanair” za Švedsku poleteo je sa niškog aerodroma, a sve do 15. marta, letova neće biti. Takođe, prva ikada „Wizz air“ jeftina linija sa “Konstantina velikog” za švedski grad Malme ukinuta je krajem oktobra, a otkako je 2015. uvedena, nekoliko puta bilo je prekida letova.
Svega nekoliko meseci pre dolaska Vansija, aerodrom „Konstantin Veliki“ je poklonjen Srbiji. Drugim rečima, od grada Niša, ovaj aerodrom je bez ikakve naknade ustupljen državi.
Ovaj velikodušni “poklon” država je dobila nakon što su na dokument stavili potpise tadašnji gradonačelnik Darko Bulatović i nekadašnja ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.
Tako je i nacionalni avio-prevoznik, Er Srbija, uspela da izvuče određenu korist. Broj jeftinih letova koji su bili karakteristični za Niš je prepolovljen, a sada nacionalna kompanija dobila je subvencije za 12 linija, koje međutim nisu zaživele.
Međutim, Vlada je u oktorbu ove godine dodelila posao prevoza sa tog aerodoma upravo Er Srbiji, koja je dobila subvencionisane letove od javnog interesa za naredne četiri godine. Posao je vredan 2,8 milijardi dinara.
BONUS VIDEO Da li je problem u koncesionaru ili tajnom ugovoru: Ko je kriv za kolaps aerodroma?
