Godinu na izmaku obeležilli su konstantan rast kamata stambenih kredita, slaba kupovna moć građana i sve manje prodatih stanova, ali je i uprkos tome bilo pojedinaca koji su izdvojili i blizu pet miliona kako bi kupili stan ili kuću. Očekivano, pobedu je odnelo najveće srpsko tržište nekretnina - Beograd.
Potresi na tržištu nekretnina i konstantan rast cena stanova bili su jedna od glavnih tema u godini za nama. Međutim, poslednjih meseci tražnja za stanovima je opala u proseku za oko 30 odsto.
Na to je uticao konstantan rast kamatinih stopa za stambene kredite.
Ipak, i pored svega toga, bulo je onih koji su iskeširali i po nekoliko miliona evra.
Prema podacima iz izveštaja RGZ ubedljivo najskuplja kuća ove godine prodata je na Savskom vencu i to za neverovatnih 4.802.000 evra.
Po visini cene sledi nekretnina od 2.000.000 evra koja se nalazi u centru grada u opštini Stari Grad.
Oko pola miliona manje koštala je kuća na Savskom Vencu, ona je prodata za 1.575.000 evra.
Kada je o stanovima reč, najskuplji je prodat u Beogradu na vodi. Površine je 383 kvadrata, a cena je 2.601.888 evra.
U istom naselju prodata je još jedna skupocena nekretnina. Reč je o stanu od 346 kvadrata, čija je cena 2.219.888 evra.
Stan za koji je izdvojeno najviše novca u drugom kvartalu 2023. godine je stan u novogradnji u iznosu od 2.011.273 evra, površine je 344 kvadrata i nalazi se na lokaciji Maxima centar (Novi Beograd).
Uroš Jovanović iz Art nekretnina za Nova.rs ranije je pojasnio da je najskuplji kvadrat u Beogradu desetak hiljada evra, ali da takvih stanova ima veoma malo.
„Pričamo o Kuli Beograd u Beogradu na vodi, bilo je nešto od tih skupih stanova i kod Kalemegdana. U Kuli Beograd stan od 100 kvadrata košta oko milion evra. Ako pričamo o nekim megaluksuznim stanovima, za njih nekad prodaja ide na način koji nije konvencionalan, dakle, ne preko oglasa“, kaže Jovanović.
Sagovornik Nova.rs kaže da je vrlo važno razumeti da u oglasi neretko oslikavaju želje prodavaca, a na realnu vrednost nekretnine.
Top lokacije u prestonici su uglavnom na Dedinju i Senjaku, gde kuća ne može da se kupi bez minimum tri miliona evra.
Gornja granica za nekretnine koje su „hiperluksuzne“ pre nekoliko godina bila je do 1,5 milion evra, međutim to je sada udvostručeno.
Kada je reč o stanovima, očekivano, basnoslovno skupi kvadrati su u Beogradu na vodi i okolini.
Neverovatno je zvučala vest da je jedno parking mesto u Beogradu koštalo kao stan u unutrašnjosti Srbije. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, plaćeno je neverovatnih 58.400 evra.
Nije poznato ko ga je kupio niti gde se nalazi, a može se samo pretpostaviti da je reč o nekoj „elitnoj“ lokaciji.
****
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare