Grad Beograd potencijalnim kupcima nudi mogućnost da postanu vlasnici dela njegove istorije - ukoliko uspeju da prikupe oko 75 miliona evra za "Sava Centar" ili se odluče na kupovinu dela poslovnog prostora čuvene "Beograđanke". U drugim gradovima, zgrade - simboli mnogo ranije su došle u ruke privatnih vlasnika - leskovački Sajam, popularna "Šajkača", sledeće godine postaće tržni centar, a niški motel "Nais" prošao je kroz dve privatizacije dok nije obnovljen.
Malo ko u Beogradu zna da se čuvena zgrada „Beograđanka“ vodi na adresi – Ulica Masarikova BB, „bez broja“. Dakle, „Palata Beograd“, jedna od najpoznatijih zgrada u bivšoj Jugoslaviji, nema „kućni broj“.
Pročitajte još:
Brojeva, međutim, ne manjka u „Pozivu za otuđenje nepokretnosti u javnoj svojini grada Beograda u postupku javnog nadmetanja“, gde je takođe navedeno da je početna cena za 19.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u „Beograđanki“ – 20,6 miliona evra.
Pošto se, igrom slučaja, „javnost“ susrela sa poteškoćama kada je pokušala da prisustvuje „javnom nadmetanju“…
U 9:45h me obezbeđenje na ulazu u zgradu gradske uprave u Kraljice Marije 1. nije pustilo jer "ne održava se nikakvo javno nadmetanje".
(Iako je isto oglašeno na sajtu grada:https://t.co/Cv8GMuH6mF)— Dobrica Veselinović (@dobrinacelnik) July 31, 2020
…ispostavilo se da nije bilo zainteresovanih za kupovinu poslovnog prostora u „Beograđanki“.
No, to ne znači da interesenata neće biti sledeći put, pa podsećamo da će grad Beograd, kako stoji u pozivu potencijalnim kupcima, obavezati novog vlasnika da u roku od 3 godine od ulaska u posed izvede građevinske i zanatske radove na „adaptaciji i rekonstrukciji predmetnog objekta“, čija ukupna protivvrednost svih radova ne može biti niža od osam miliona evra.
No, ono što je najvažnije je da se kupac obavezuje da neće promeniti namenu predmetne nepokretnosti, „imajući u vidu da Palata ‘Beograd’ uživa status prethodne zaštite“, kako je pisalo u prvom pozivu za prodaju imovine „Beograđanke“.
Već sam pogled na „Šajkaču“ pre privatizacije poprilično govori o tome u kakvom stanju je bila jedna od najpoznatijih zgrada na jugu Srbije.
Zato i ne čudi da je „Delta Real Estate“, koja je 2007. privatizovala „Sajmište“, sa sve „Šajkačom“, osam godina kasnije Leskovčanima predstavila plan o rušenju čitavog kompleksa, kako bi izgradili 260 stanova i hotel u okviru projekta vrednog 18,6 miliona evra.
Leskovčani su reagovali peticijom za zaštitu „Šajkače“.
КОРАК ДО ПОБЕДЕУдружени грађани Лесковца су на корак до победе – очувања Округлог павиљона Сајма у Лесковцу и његовог…
Posted by Удружени грађани Лесковца против рушења "Шајкаче" on Уторак, 27. децембар 2016.
Na kraju je „Delta Real Estate“ prodala kompleks u Leskovcu firmi „Metla“, koja je odlučila da „počisti“ stare planove i obnovi originalnu „Šajkaču“, da bi je potom pretvorila u tržni centar koji bi trebalo da proradi sledeće godine.
Grad Beograd je dva puta tražio strateškog partnera za čuveni „Sava Centar“, i dva puta je ignorisao ponudu „Delta Holdinga“, koji je obećavao ulaganje od 50 miliona evra u zgradu koja svakako pamti bolje dane, a koja je -naravno pre izbijanja epidemije – poznata po tome da svake godine ugosti „FEST“ kao i čitav niz stručnih konferencija, koncerata, predstava i drugih dešavanja.
Što se gradskih vlasti tiče, „Sava Centar“, kao i „Beograđanka“ – samo skuplja gubitke.
Sa druge strane, „Delta“ je bila zainteresovana da ponovo „spoji“ razdvojene ali funkcionalno povezane celine – hotel „Crown Plaza“ i „Sava Centar“, ali se uvek dešavalo da njihova ponuda bude odbijena.
Sada Beograd nudi „Sava Centar“ na prodaju, ali po početnoj ceni od 27,4 miliona evra i obavezu ulaganja od čak 50 miliona evra u narednih pet godina – što je poprilično ambiciozno u „doba korone“, ali treba imati u vidu i da je Gradski zavod za veštačenje 2016. godine procenio vrednost objekta na 108 miliona evra.
Privatizaciona epopeja „Naisa“ počela je 2003. godine, kada ga je, zajedno sa drugim objektima nekadašnjeg „Srbijaturista“, kupila firma „Uniworld“ Srbe Ilića. Tri godine kasnije, ugovor o privatizaciji je raskinut, ali je Ilić, američki državljanin našeg porekla, rešio da presavije tabak i državu tuži Međunarodnoj arbitraži u Parizu, koja je 2011. donela presudu u njegovu korist, dok su srpski poreski obveznici morali da „pokriju“ i 3 miliona evra odštete.
„Nais“ je ponovo privukao pažnju javnosti kada ga je 2016. godine za 135 miliona dinara otkupila surdulička firma „Trgogradnja“, da bi se dve godine kasnije ispostavilo da se motel konačno „skrasio“ u rukama dveju ćerki funkcionera Socijalističke partije Srbije Novice Tončeva.
Otvaranju renoviranog „Naisa“ u septembru prošle godine prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je potom u vreme vanrednog stanja zbog epidemije javno „izgrdio“ Tončeva zbog planova da otpusti radnike.
Pogađate, Tončev se izvinio i rekao da će zadržati radnike na platnom spisku dok traje vanredno stanje, a kasnije je čak ponudio da privremeno ustupi objekat državi, kao podršku u borbi protiv epidemije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare