0
Globalna ekonomska kriza i galopirajuća inflacija postali su naša svakodnevna realnosti kojoj smo prinuđeni da se prilagođavamo, a niko se više i ne usuđuje da prognozira kada će sve ovo stati. Ulaskom u Novu godinu, svi smo poželeli da "dođu bolji dani"‘ i da inflacija prestane da guta naš teško zarađeni novac. Međutim, ne moramo baš da čekamo da kriza sama od sebe prestane, već bismo mogli da uposlimo naš novac da "zarađuje". Finansijska savetnica Karolina Herbut za Nova.rs daje tri saveta za to. Napominje, da početna ulaganja mogu da budu i nekoliko hiljada dinara, a dodaje i da trgovina na berzi nije toliko komplikovana koliko se čini u prvi mah.
Ukoliko imate ušteđevinu ili novac do koga ste došli nasledstvom, najnepovoljnija varijanta je da ga čuvate u kući, smatra naša sagovornica.
Ona izdvaja tri načina na koja biste mogli da ostvarite dobit od svog novca, a na prvo mesto stavlja štednju u bankama kao najsigurniju opciju i koja sa sobom ne nosi nikakav rizik.
Za druga dva načina, odnosno ulaganje u investicione fondove i ETF fondove kojima se trguje na berzi, potrebna je osnovna edukacija, ali ističe da uz dobro promišljeno ulaganje, rizici mogu da budu minimalni.
Štednja u banci sigurna opcija
Karolina Herbut kaže da postoje dva razloga zašto mnogi građani Srbije još uvek radije čuvaju novac u slamarici, a to je, navodi ona, izgubljeno poverenje u banke zbog dešavanja pre 30 godina i pogrešno uverenje da štednja u bankama nije isplativa. Međutim, ukazuje da su došla druga vremena i da je zbog postojanja Agencije za osiguranje depozita, novac najsigurniji u banci, dok je s druge strane, veći rizik da novac bude u kući, jer hipotetički, može da nestane u nekom razbojništvu ili uništen u prirodnim nepogodama i požaru.
Finansijska savetnica nam, na pretpostavljenom i zaokruženom iznosu od milion dinara (oko 8.500 evra) objašnjava kolika bi bila naša dobit, ukoliko bismo novac poverli banci da ga „,čuva“‘.
„Posle godinu dana u banci, na štednji po viđenju, za ovaj naš milion, mi bismo mogli dobiti kamatu u visini dva ili tri odsto, što je 20 ili 30.000 dinara više na našem računu. Taj iznos se čak i ne oporezuje, jer je u pitanju dinarska štednja. Za oročenu štednju kamata ide i do pet i 5,5 odsto. To je novac za koji neko može da ode na letovanje i smatram da to nije iznos za bacanje. Ako neko radije bira da taj novac ‘čuči‘ u kući, on će posle godinu dana i dalje biti onaj isti milion‘‘, objašnjava Herbut i dodaje da je štednja u banci osnovni način, kako možemo da sačuvamo, ali i da zaradimo na našem novcu.
Ulaganje u investicione fondove
U Srbiji postoji više otvorenih investicionih fondova, koji su takođe jedna od alternativa za ulaganje i zaradu. Građani koji žele na ovakav način da uposle svoj novac, praktično kupuju investicionu jedinicu, a u zavisnosti od vrste fonda, prosečna zarada, dugoročno gledano, na godišnjem nivou može da varira u pocentima od oko jedan odsto, pa do sedam odsto.
Ipak, Herbut ukazuje da u ovoj vrsti investicije postoje i određeni rizici i da svi građani koji se upuste u ovakvu vrstu investiranja treba da se upoznaju sa aktuelnim, ali i prethodnim kretanjem na tržištu. Pošto se radi o investiciji, moguće je i da vrednost investicione jedinice pada, i da investitor ostvari određeni gubitak, a ne dobit.
Foto: ShutterstockOna je istakla, da za ovakve investicije nije neophodno da ljudi imaju desetine hiljada evra, već da sa ulaganjem mogu da počnu i sa nekoliko hiljada dinara.
„Kada ulažemo u investicioni fond, bitno je da građani znaju da u Srbiji postoji više vrsta investicionih fondova i da sami mogu da biraju, uslovno rečeno, u koliko rizičan fond žele da ulažu. Kada uložimo u manje rizičan fond, manja je i verovatnoća da možemo da izgubimo deo našeg novca, odnosno da padne vrednost investicione jedinice, ali je manja i verovatnoća da može mnogo da poraste‘‘, objašnjava ona.
Novcem građana koji su investirali u investicioni fond, upravlja portfolio menadžer, koji novac prikupljen na ovakav način, ulaže u različite vrste imovine radi ostvarivanja dobiti.
Foto: ShutterstockPrednost ovakve vrste ulaganje je što se građani ne obavezuju nikakvim rokovima i što u svakom trenutku, kada procene da im odgovara trenutna vrednost investicione jedinice koju su kupili, mogu da je prodaju, ali isto tako mogu i da ulože dodatna sredstva.
ETF Fondovi (Exchange traded funds) – trgovina na berzi
‚,Važno je da napomenemo da građani koji tek ulaze u svet investiranja ne treba da ulažu u pojedinačne akcije na berzi, jer je to izuzetno rizično i zahteva dobru edukaciju i da umeju da analiziraju kompaniju, ali i tržišna kretanja“, navodi naša sagovornica
U ovom slučaju, neko među-rešenje bilo bi investiranje u ETF fondove kojima se trguje na berzi i za koje je prosečnim građanima potrebno malo više znanja, ali naša sagovornica ističe da ulaganje na berzi nije samo privilegija finansijskih eksperata, već da uz malo obuke, svi koji su motivisani mogu da savladaju osnove.
Investiranje u ETF mnogi koriste kao takozvano „pasivno investiranje“, što znači da građani ne planiraju da aktivno kupuju i prodaju ETF, kako bi se kratkoročno obogatili, već žele da ostvare stabilniju zaradu kroz duži rok.
Foto: Johannes EISELE / AFP / ProfimediaDa bi građani kupili ETF, odnosno da bi generalno imali pristup stranim berzama, potrebno je da sklope ugovor sa brokerskom kućom. Nakon što im brokerska kuća otvori račun za trgovanje i polože novac, građani na platformi za trgovanje mogu da kupuju između ostalog i ETF-ove, koji mogu biti vezani za akcije, obveznice, plemenite metale, nekretnine…
Herbut napominje da su dosadašnja iskustva pokazala da su dugoročna ulaganja u ETF fondove, poput S&P500 ETF fondova koji ulažu u akcije, donosila dobit veću nego kamate u bankama, a taj procenat prinosa se u prethodnom periodu kretao između 8 i 12 odsto. U ovom slučaju, kaže naša finansijska savetnica, treba imati u vidu da prethodni prinosi nisu pokazatelj budućih rezultata.
„Svaki pojedinac može da prati vrednost svog ETF-a i da odluči kada želi da proda. To može da uradi i tri dana posle ulaganja, ukoliko je njegova dobit porasla. Međutim, investiranje je pogodno posmatrati na duži rok i ako tako posmatrate, onda nije presudno kako se kreće vrednost od danas do sutra, već je bolje čekati da prođu godine kako bi se investicija uvećala. Ovakva vrsta investicija je zbog toga posebno pogodna za mlade ljude‘‘, podvukla je Herbut.
Ovu tvrdnju, ona je potkrepila realnim primerom i konkretnim podatkom kretanja S&P500 ETF fondova na berzi, koji su prošlu godinu završili padom vrednosti.
‚,Na berzi možete da očekujete dobit, ali je činjenica i da možete da budete na gubitku. Ako je, recimo, tokom prošle godine, neko uložio novac u neki od S&P500 ETF , on je 31.12.2022. bio na gubitku oko 18 odsto. Ali, ukoliko je novac u taj isti fond stavio pre 10 godina, njegova dobit je za tih 10 godina kumulativno uvećana oko 200 procenata‘‘, istakla je naša sagovornica.
Foto:EPA-EFE/JUSTIN LANEOna je na kraju zaključila, da investiranje bilo gde, generalno treba posmatrati kao pozajmicu. Opisuje da je to situacija kao kada nekome lično pozajmljujete novac i dodaje, da će većina građana u svakodnevnom životu, novac pozajmiti osobi koju poznaje i u koju ima poverenja da će ga vratiti.
Takođe, Herbut je istakla i da građani treba da investiraju u ono u šta se razumeju i gde shvataju šanse i rizike, kao i u one poslove u koje veruju da će doneti rezultate i koji im se čine realnim.
Njen savet je da uvek treba investirati do nivoa koliki rizik smo spremni da prihvatimo.
BONUS VIDEO: Tri nedelje pada cena čelika na berzama. Šta to znači za smederevsku privredu?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
