Kako navodi profesor Grubišić evro nije pao na domaćem tržištu, pošto je kurs ostao isti, već na stranim berzama poput one u Londonu. Kurs dinara prema evru je ostao isti jer Narodna banka Srbije kontroliše tržište deviza, a naše međubankarsko tržište se zasniva na trgovanju evrom i dinarima.„Ostalih valuta je tu malo. Ovde se više radi o uticaju trećih valuta na evro. U Srbiji se i dalje sve kupuje u evrima, šta god da kupujete bilo da su kola ili stan“, kaže Grubišić.Ističe da rast dolara posredno utiče na nas jer je vezan za svetsku trgovinu energentima, ali da je to makroekonomski poremećaj. Jak dolar pogađa i javni dug, ali ne u značajnoj meri. Razlog tome je finansijska politika Srbije koja je značajno smanjila javni dug u dolarima.Iz Narodne banke za portal N1 navode da je država aktivno radila na smanjenju učešća dolarskog dela u javnom dugu, odnosno na njegovoj zameni zaduživanjem u dinarima i evrima, ali je rađeno i na korišćenju instrumenata valutnog hedžinga kako bi se rizik od međuvalutnih promena smanjio.„Kao rezultat tih aktivnosti, učešće dolara u javnom dugu Srbije smanjeno je sa 32,9 odsto krajem 2015. na svega 12 odsto krajem juna 2022. što Srbiju svrstava u grupu zemalja sa relativno niskim rizikom od rasta javnog duga po osnovu jačanja dolara“, ističu u centralnoj banci.

Šta kaže NBS

Ukupna štednja u Srbiji prema podacima Narodne Banke od 30. septembra iznosi 14,3 milijarde evra i veća je za 650,5 miliona evra u poređenju sa kraja prošle godine. Veći deo štednje odnosi se na štednju u devizama, 13,5 milijardi evra ili 94,7 odsto, a manji deo na štednju u dinarima, 88,1 milijardi dinara ili 5,3 odsto. U okviru devizne štednje, najveći deo je u evrima – 12 milijardi ili 89 odsto i kako navode u NBS ova štednja tokom čitave godine beleži kontinuiran rast.Narodna banka Srbije je od aprila do danas sedam puta promenila kamatnu stopu i ona sada iznosi četiri odsto, a cilj je obuzdavanje inflacije.Shodno tome, banke su u većini slučajeva ove godine povećale kamatne stope na štednju, ali je ona daleko manja od inflacije. Na dinare se kreće oko tri odsto i viša je od stope na evro koja se kreće uglavnom ispod dva procenta.

Kako je u bankama

Većina banka je fokusirana na štednju u dinarima i evrima.Kada se pogleda ponuda, najveće kamate se dobijaju za dinare, zatim za dolare i za evre. Neretko dolar i evro imaju istu kamatu.Opširnije pročitajte na N1.BONUS VIDEO Novac i kriza: Da li štedeti ili trošiti?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=novacikrizadalitedetiilitroitigostivladimirvasiiduanuzelac-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3275814"]