0
Od početka rata u Ukrajini, veliki broj Rusa pristigao je u Beograd. Možda i najveći “priliv” ruskih državljana u Srbiju desio se 21. septembra prošle godine, samo dan nakon što je ovdašnji predsednik Vladimir Putin proglasio mobilizaciju. Strani državljani sa većim budžetom od Srba brzo su uspeli da podignu cene kirija u Beogradu, ali su onda pronašli i druga mesta širom Srbije u kojima su se skućili. Tako su mesto za život pronašli, osim u prestonici, još i u Novom Sadu i Subotici, ali i u Banji Koviljači. Neki od njih su čak i investirali u sopstvene nekretnine, koje sada izdaju.
Tokom poslednjih godinu i po dana, u Srbiju je pristigao veliki broj Rusa. Na samom početku rata, Beograd je bio njihova odabrana destinacija. Kao podstanari koji su imali više novca od prosečnog Srbina, uspeli su brzo da podignu cene nekretnina. Nekoliko stotina ljudi je gotovo istovremeno ili bar u kratkom periodu pokušalo da nađe idealno mesto za život – zbog čega su neki i ispaštali.
Naime, kada su tek došli, tek oko pet odsto Rusa je želelo da kupi nekretninu u Beogradu – svi ostali želeli su da je iznajme.
Velika tražnja uradila je nešto sasvim očekivano – skočile su cene rente, a pojedini vlasnici nekretnina čak su i izbacivali podstanare jer su želeli da izdaju stan Rusima, kako bi više zaradili.
Među Rusima, kako su svega nekoliko nedelja od početka rata naveli agenti za nekretnine, nije bilo određenog “šablona” po kojem su tražili nekretnine – tražili su apsolutno sve. Dolazili su samci kojima je bio potreban manji stan, ali i čitave porodice, a cene koje su bili spremni da ponude na mesečnom nivou, dosezale su i do 1.000 evra.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
11
Ipak, karakteristično je bilo da su Rusi bili zainteresovani za strogi centrar ili lokacije koje su mu što bliže. Onda je krenulo interesovanje i za drugim delovima grada, s obzirom na to da u strogom centru više nije bilo dovoljno stanova kako bi se zadovoljile sve potrebe tržišta. Stoga Rusa sada, čini se, ima u svim delovima Beograda.
Ipak, nije bilo potrebno mnogo vremena da Rusi počnu i da kupuju nekretnine. Uglavnom ih plaćaju u kešu, a za njih daju i do 200.000 evra. Pored prestižnih lokacija u prestonici, oni su shvatili da nekretnina koje im odgovaraju ima i u drugim gradovima.
Svega nekoliko nedelja nakon početka rata, agenti za nekretnine u Novom Sadu imali su pune ruke posla, jer je u ovom gradu naglo skočila tražnja.
Na to su uticali Rusi, a u nešto manjem broju i Ukrajinci, pretežno zaposlenih u IT sektoru. Isti je bio slučaj kao i u Beogradu – oni su mogli da izdvoje više novca za mesečnu kiriju, pa su vlasnici stanova, počeli da podižu cene retne, ili čak da izbacuju dotadašnje podstanare kako bi dobijali više novca od dobrostojećih stranaca.
Tako su u prvom kvartalu 2022. godine, vrlo brzo nakon početka rata, nekretnine u ovom gradu već poskupele. U odnosu na isti period 2021, prosečan kvadrat poskupeo je za 200 evra. Naime, Rusi su ubrzo nakon što su se doselili, počeli da kupuju nekretnine, pa je prosečan kvadrat košta 1.505 evra, umesto prošlogodišnjih 1.305.
Nakon Beograda i Novog Sada, Rusima je za oko zapala Subotica. Pored podstanara, ovde su se skućili i oni Rusi koji su kupili stanove.
Do novembra 2022, od tri do pet odsto prodatih nekretnina, kupili su Rusi. Oni su birali uknjižene, pretežno dvosobne stanove, i to one koji već postoje – nije ih interesovalo da kupe stan koji je tek u izgradnji i da pričekaju sa useljenjem. Pre navale Rusa na ovaj vojvođanski grad, kvadrat je u Subotici mogao da se kupi za 900 evra, a trenutne cene idu i do 1.500.
Na zapadu naše zemlje, u Banji Koviljači, Rusi su takođe pronašli svoje mesto. Ne samo da su se tamo skućili, već su počeli da izdaju apartmane. Naime, oni su počeli da u Banji Koviljači i okolini kupuju kuće koje protom preurede, a onda i izdaju apartmane, čija je prosečna cena oko 30 evra po noćenju.
Ni Banja Koviljača nije ostala imuna na poskupljenja nekretnina koje je usledilo nakon što su Rusi počeli masovno da kupuju nekretnine, pa tako umesto 15.000 evra, kuća nakon početka rata košta 25.000.