Rio Tintu čista zarada od 11,4 milijarde evra, a nama po 20 centi mesečno: Šta bi Srbiji donelo kopanje litijuma

Osim mizerne dobiti koju bi joj projekat Jadar doneo, prema rečima potpisnika ove studije, biznismena Zorana Drakulića i ekonomista Boška Mijatovića, Danice Popović i Dejana Šoškića, Srbija bi sama morala da finansira gradnju infrastrukture vredne nekoliko stotina miliona evra.

Prema analizama ove Studije, Srbija bi po projekcijama Rio Tinta imala zanemarljive prihode od Projekta Jadar po svim osnovama, tačnije 17,4 miliona evra godišnje, što predstavlja 2,6 evra po glavi stanovnika (što je, prema procenama potpisnika 0,22 evra mesečno za svakog građanina).

Porazno je saznanje, da bi Srbija uz ovako zanemarljiv prihod, sama finansirala, u korist Rio Tinta, celokupnu infrastrukturu Projekta Jadar, vrednu, po procenama, nekoliko stotina miliona evra (puteve, prugu, vodovod, gasovod, strujnu infrastrukturu, itd.);

Srbija plaća stotine miliona evra

Vrhunac besmisla je što Srbija ne bi imala ni najmanji udeo u vlasništvu Projekta Jadar i Rio Tinto bi u potpunosti raspolagao sa (našim) iskopanim litijumom, a u slučaju ekološke katastrofe (poplave, izlivanje jalovine, itd.) Srbija bi ogromne izdatke za sanaciju, potencijalno stotine miliona evra, morala da plati, opet - sama.

Takođe, srpske vlasti planiraju da dodele i 419 miliona evra subvencija, netransparentno i bez ikakvih garancija, za izgradnju fabrike električnih baterija, malo poznatoj slovačkoj firmi InoBat, koja ima Rio Tinto za akcionara, a nema dana iskustva u masovnoj industrijskoj proizvodnji električnih baterija.

Samim tim, na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo sprovođenje, Projekat Jadar, prema rečima potpisnika Studije, nije opravdan i treba biti obustavljen.

Sa druge strane, tokom prvih pet godina Projekta, Rio Tinto predviđa da investira oko 2,55 milijardi evra, potom očekuje pokretanje proizvodnje i prihode od ukupno 13,95 milijardi evra, što je skoro pet i po puta više od uloženog kapitala. Tokom poslednje tri godine Projekta, troškovi zatvaranja rudnika od oko 250 miliona evra, će najverovatnije biti isplaćeni iz finansijskih rezervi realizovanih tokom Projekta koje pominje Studija.

Kompanija Rio Tinto dakle planira čistu zaradu, bez aktualizacije finansijskih tokova, od 11,4 milijarde evra.

Rio Tinto bi u potpunosti pokrio sopstveni rizik posle manje od četvrtine života Projekta, te ostvarivao profite od jedanaeste godine Projekta i tokom preostalih trideset godina njegovog trajanja.

Sve pomenute karakteristike Projekta predstavljaju izuzetno pozitivan ishod za Rio Tinto kao investitora.

Rio Tinto će samo 12 godina plaćati porez

Iako Studija predviđa 30 miliona evra godišnje za bruto plate, ne može se očekivati da će to predstavljati značajan dobitak za Srbiju. Što se tiče prihoda za javne finansije Srbije, oni se svode na 184,5 miliona evra godišnje, što je izuzetno malo za Projekat ovog obima i, pre svega, ovakvog ekološkog rizika.

Najveći predviđeni prihod bi zapravo bio porez na dobit preduzeća na godišnjem nivou od 85 miliona evra. To potvđuje da Rio Tinto predviđa godišnji profit pre poreza od 567 miliona evra (uz stopu poreza od 15 odsto), uz isplatu dividendi od 333 miliona evra godišnje (stopa poreza od 15 odsto za naplaćenih 50 miliona evra, koji bi predstavljao drugu najveću stavku potencijalnih prihoda Srbije od Projekta).

Međutim, to znači da bi Rio Tinto plaćao porez na dobit samo tokom 12 godina od ukupno 40 godina Projekta, dok bi ubirao godišnje dividende tokom 27 godina.

Treba napomenuti da Studija pokazuje da bi celokupna dividenda išla Rio Tintu, to jest da Republika Srbija ne bi imala nikakvo vlasništvo nad Projektom. To je još jedna veoma
zabrinjavajuća činjenica koja odudara od dogovora koji su postignuti u mnogim rudarskim projektima, pa i od strane Rio Tinta.

Građani Srbije jedini u svetu nisu suvlasnici svog rudnika

Na primer, u manjem litijumskom projektu u Ruandi, Rio Tinto će morati da investira da bi na kraju dostigao 75 odsto vlasništva. Takođe, Rio Tinto je prihvatio da bez ikakvog ulaganja Republika Gvineja dobije 15 odsto kapitala projekta Simandu, a Madagaskar 20 odsto projekta Fort Dofan. To znači da su u Gvineji i Madagaskaru države, to jest poreski obveznici, bez ulaganja postali suvlasnici projekta, što u našem slučaju nije predviđeno.

Sve u svemu, ukupni prihodi budžeta Srbije tokom 40 godina Projekta predstavljali bi ukupno 3,8 milijardi evra bez aktualizacije finansijskih tokova, što je 3 puta manje od neto dobiti Rio Tinta.

Sa aktualizacijom finansijskih tokova po godišnjoj stopi od 10 odsto, koja predstavlja trenutno procenjeni nivo WACC ili „Weighted Average Cost of Capital“ - prosečne cene kapitala za Srbiju - Srbija, u najboljem slučaju, po svim osnovama i na svim nivoima za vreme celog projekta od 40 godina, bi mogla da ukupno inkasira oko 696 miliona evra u današnjim evrima, ili u proseku svega 17,4 miliona evra ili 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje.

Međutim, ni ta veoma skromna cifra i dalje ne pokazuje istinitu finansijsku sliku sa stanovištva Srbije, jer treba imati na umu da Studija nigde ne prikazuje troškove obimnih infrastrukturnih radova korisnih samo Projektu Jadar, a za koje se očekuje da će ih u potpunosti finansirati Republika Srbija.

Realnost je da, kada se odbije trošak namenskih investicija za projekat Jadar i u korist Rio Tinta kao i drugih subvencija za lanac električne mobilnosti, zarada Srbije bi bila ravna nuli za ulazak u projekat ogromnih ekoloških i finansijskih rizika.

Vlada Republike Srbije nigde nije jasno i transparentno predstavila i kvantifikovala troškove infrastrukturnih radova koje planira da sprovede u sklopu Projekta Jadar i kopanja litijuma u korist Rio Tinta.

Suprotno onome što Rio Tinto i srpski zvaničnici ponavljaju, potrebne su ogromne namenske infrastrukturne investicije da bi se Projekat Jadar realizovao. Očigledno je da su sve one na teret Srbije, jer Rio Tinto nigde nije pomenuo, suprotno drugim projektima, bilo kakvo sopstveno učešče u njima.

Prema tome, ukoliko bi se u kalkulaciju uključila ulaganja u infrastrukturu, od Projekta Jadar Srbija zapravo ne bi imala nikakvu finansijsku korist. Sigurni troškovi za izgradnju neophodne infrastrukture iz budžeta tokom prvih godina Projekta bi verovatno prevazišli čak i hipotetičkih, ukupnih i maksimalnih €696 miliona koje bi Srbija prihodovala tokom dugih 40 godina.

***

BONUS VIDEO: Uoči sednice o litijumu vlast i Rio Tinto bez odgovora opoziciji