Rate stambenih kredita porasle i za 200 evra: Sve više "žrtava" famoznog euribora

U novcu to znači da su rate kredita, u zavisnosti od visine iznosa i dužine roka otplate, porasle u proseku za 150-200 evra na mesečnom nivou, navodi udruženje.Ta razlika u novcu predstavlja dodatni izdatatak građanima, koji ide nekome, navode iz udruženja.Ko zarađuje na rastu kamatnih stopa? Naravno, banke, ocenjuju.„U NBS odlično znaju kretanje kamatnih stopa u regionu, kao što znaju da izvori finansiranja banaka (novac koje one pozajmljuju) nije vezan isključivo za euribor. Devizna štednja građana Srbije iznosi 14 milijardi evra. Na tu štednju, banke u proseku plaćaju godišnju kamatu od max 2,5-3% i to predstavlja nabavnu vrednost robe (novca), koju banke kasnije prodaju putem kredita. To znači da prodajna vrednost tog novca onda može biti 4 – 4,5%, koju bi kroz fiksnu kamatnu stopu, banke mogle da plasiraju građanima“, piše predsednik udruženja Dejan Gavrilović.Dokaz za to su, kako dodaje, fiksne kamatne stope koje banke u regionu daju građanima, za stambene kredite.Na osnovu pregleda sajtova banaka u državama nekadašnje Jugoslavije Efektiva prenosi podatke da se fiksne kamatne stope kreću od:

• 3,39% u BIH

Jedino su u Crnoj Gori nešto veće fiksne kamatne stope (6%), ali je i to opet niže nego u Srbiji, gde su one minimum 7,2-7,5% godišnje.Opširnije pročitajte na N1.