Ratari razmišljaju da li uopšte da seju pšenicu

"Cena pšenice sada pokriva samo 70 odsto troškova, bez naše zarade i amortizacije i ako je sejemo, a ona ostane ista u startu smo u gubitku 30 odsto po hektaru", navela su ta udruženja.Dodaje se da je država kriva jer je, u vreme kada je cena pšenice bila najviša, 45 dinara za kilogram, izvoz zabranjen, zbog čega je pala na 19 dinara, a cena kukuruza sa 37 na 14,5 dinara.Zbog toga, kako su naveli, država, sada kada se razmatra budžet, treba da poveća subvencije na 400 evra po hektaru, a agrarni budžet na deset odsto republičkog budžeta jer toliko doprinosi njegovom rastu.Gubitak je, kako su naveli, na svim poljoprivrednim proizvodima, cena suncokreta je sa 73 dinara pala na 37 dinara, a soje sa 85, na oko 40 dinara."Pitanje je da li i dalje da sejemo pšenicu u korist sopstvene štete dok sasvim ne propadnemo, 'bankrotiramo'. Mnogi su već ušli u 'spiralu smrti' jer ne mogu da vraćaju kredite ;bankama, pa su pali u dužničko ropstvo, jer im sada banke rasprodaju imanje i ;poljoprivredno zemljište u bescelje da bi naplatili dugovanja", navedno je u pismu.Dodaje se da "država stoji po strani i samo posmatra tiho umiranje proizvođača, ne pokazujući nikakvo "interesovanje da ih spase".BONUS VIDEO Svaki ratar koji ima kredit, ima i ozbiljan problem: Hoće li poljoprivrednici ponovo blokirati Srbiju?