Ratari očekuju poziv Vlade za usaglašavanje zahteva o subvencijama: "Jesenja setva je pri kraju, a novca nema ni za seme, ni za gorivo"

Predsednik Skupšine Udruženja poljopivrednih proizvođača Subotice Miroslav Matković rekao je danas za Betu da na zajedničkom sastanku treba da se nađe najbolje rešenje, umesto što se dopušta da vreme prolazi, a novca za setvu nema.

"Jesenja setva je pri kraju, a novca nema ni za kupovinu sertifikovnog semena pšenice, ni za gorivo", rekao je Matković.

On je, kako je naveo, ove godine zasejao 20 odsto pšenice više, ne zbog toga što je na njoj zaradio, nego da njiva ne bi ostala 'prazna' i zbog toga što pruža veću garanciju da će, zbog suše nekoliko proteklih godina, njen rod biti veći od prinosa kukuruza koji, već nekoliko godina strada zbog nedostatka kiše tokom proleća i leta.

"Sejao sam merkantilnu pšenicu iz sopstvene proizvodnje, a ne semensku i zbog toga što je četiri puta jeftinija od semenske, a nema garancija da će semenska dati svaki put veći rod od merkantilne", objasnio je Matković.

Dodao je da su semenske kuće podigle cenu za 40 odsto kada je najavljena subvencija za seme, koje se, uglavnom uvozi jer država nije uspela da za godinu dana obezbedi dovoljno domaćeg semena.

Matković je rekao da poljoprivrednici nemaju novca ni za gorivo, pa ga na odloženo kupuju od privatnih pumpi za nekoliko dinara skuplje po litru, jer na pumpama Naftne industrije Srbije, preko koje je država obezbedila povoljniju cenu od 179 dinara po litru, dizel mora da se plati gotovinom i odmah.

Na privatnim pumpama se, prema njegovim rečima, gorivo daje na odloženo i u zavisnosti od toga je i cena viša.

Udruženja "Stig" iz Požarevca, "Složni Pidikanci" iz Bavaništa, "Severni Banat" iz Kikinde, proizvođači mleka Šumadije i Pomoravlja "Adrani" i "Brestovački ratari", u julu ove godine potpisali su sporazum sa ministarstvom poljoprivrede o ispunjenju zahteva o kojima je već jednom, prošle godine, potpisan sporazum.

Međutim, razdor je nastao nedavno, kada je udruženje poljoprivrednika iz Subotice, zbog kašnjenja države u isplati još jednom zatražilo da država ispuni zahteve iz prošle godine o subvencijama po hektaru od 35.000 dinara, od čega 18.000 dinara po hektaru, a 17.000 za sertifikovano seme bez pravdanja kupovine računom.

Država im je tada, na sastanku, na kome su poljoprivrednici Subotice podsetili na potpisani sporazum, dala novu ponudu, prvo od 7.000 dinara po hektaru za seme, a zatim podigla ponudu, posle telefonskog sastanka na 10.000 dinara.

Sumnja da će to biti prihvaćeno izazvala je nezadovoljstvo kod grupe udruženja u kojoj je i "Stig" i oni su tada zapretili novim protestima.

Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrede Srbije kaže da je to udruženje tražilo 17.000 dinara za sertifikovano seme, bez pravdanja računa.

Istakao je da će, ako poljoprivreci tog udruženja budu zadovoljni ponudom Vlade Srbije drugim sistemskim rešenjima, možda i pristati da se ta suma smanji sa 17.000 dinara na 10.000 dinara, ali pod uslovom da se ona brzo isplati.

"Ko je ove jeseni mogao da podigne kredit da finansira setvu taj je to učinio, a ko čeka na subvencije njiva mu je neposejana i nudi se na prodaju ili u zakup. Takvih njiva ima koliko god hoćete. Još ove godine borićemo se i ako ne bude podrške stavićemo katanac na poljoprivredu", rekao je Filipović.

On je naveo da je sam podigao kredit od dva miliona dinara da bi razdužio dugove za prolećnu setvu.

Stočari su se u avgustu ove godine dogovorili da dobiju 100.00 dinara za junicu i da subvencija po kravi naredne godine bude povećana sa 40.000 dinara na 55.000 dinara, što bi značilo da 2025. godine za junicu dobiju ukupnu subvenciju od 155.000 dinara.

Oni su pristali da ove godine ne insistiranju na povećanju subvencija po kravi sa 40.000 dinara na 55.000 dinara, na molbu Ministarstva poljoprivrede.

BONUS VIDEO Agroekonomski aspekt rudarenja u Mačvi: 600 miliona evra mačvanske poljoprivrede prevazilazi zaradu od rudarenja?