Šteta od suše najmanje 130 milijardi dinara: Poljoprivrednici traže spas u subvencijama i beskamatnim kreditima

Žetva je gotovo završena, a poljoprivrednici prave računicu za jesenju setvu paralelno sa sagledavanjem posledica suše.

Profesor Petar Veselinović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu kaže da su procene da će direktna šteta od suše iznositi oko 130 milijardi dinara.

„To će svakako uticati verovatno i u jednom značajnom delu na povećavanje cene poljoprivrednih proizvoda, a sve to je rezultat propuštene šanse koju mi već decenijama imamo u poljoprivredi usled malog navodnjavanja i činjenice da je u velikoj meri promenjena klima“, objašnjava Veselinović za RTS.

Gubitak prinosa od deset do 15 odsto

Najmanje gubitaka pretrpeo je suncokret, a najlošije je prošla soja, čiji prinosi ne prelaze dve tone po hektaru, što je nedovoljno da se pokrije uloženo.

Kada se računici doda rod kukuruza i repe, stručnjaci procenjuju ukupan gubitak prinosa od 10 do 15 odsto.

To je loš zalog za predstojeću setvu, čak i onima koji nisu stradali od suše.

„Nama je sada sve mnogo. Inputi su izuzetno skupi, seme je jako skupo. Očekujemo pomoć države od ovih 17.000 po hektaru i nadam se da još uvek kod banaka mogu da se uzimaju ti beskamatni krediti za repromaterijal i tako da probamo da našu cenu koštanja proizvoda malo smanjimo“, kaže poljoprivrednik iz Omoljice kod Pančeva Vladimir Lazarov.

Kolika su direktna davanja poljoprivrednicima?

Gubici poljoprivrednika, velikim delom, mogli su da budu pokriveni povećanim subvencijama.

Međutim, povećanje direktnih davanja po hektaru, po svemu sudeći, zaračunali su i oni koji trguju repromaterijalom.

„Već je došlo do povećanja cena repromaterijala, konkretno semena, tako da su neki pariteti već probijeni. Kad pogledate merkantilnu pšenicu, taj paritet je 1 na prema tri, što nikada nije bilo“, rekao je Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ističe da je resorno ministarstvo za ovu godinu opredelilo negde oko milijardu i 300 miliona za subvencionisane kredite, što znači da se upumpava oko šest do sedam milijardi dinara u proizvodnju.

“Kad vi uzmete novac koji treba da vratite, vi ćete drugačije da se odnosite prema njemu – vodićete računa gde ga ulažete, nego kad dobijete onako, što bi naš narod rekao, živ novac”, dodao je Rajić.

Da su subvencije u investicije korisnije od direktnih davanja u poljoprivredi smatra veliki broj ekonomista.

To se često čuje i prilikom rasprave o predstojećem agrarnom budžetu, čije se mere još kreiraju.

BONUS VIDEO Ratari prete zbog nezvanične zabrana izvoza ulja