Radno vreme kraće, a komunalije i porez u punom iznosu

Ona je za Betu rekla da kafić koji poseduje u Beogradu od početka pandemije do danas nije radio, ali da je dobila opomenu pred tužbu za dva neplaćena računa za iznošenje smeća u ukupnom iznosu od oko 6.800 dinara."U nadležnom komunalnom preduzeću su mi rekli da mogu da storniraju račun ako od države dobiju takav nalog", rekla je Trajković i ocenila da je neprihvatljivo da se puni računi ispostavljaju i za period vanredne situacije.Dodala je da su joj rekli da bi drugi način za otpis takvog duga mogao biti da se prijavi da kafić ili druga firma nisu radili "što treba da utvrdi neka komisija".Istakla je da je na stotine ugostitelja u toj situaciji i da je sama kontaktirala više službi u gradskoj upravi, jer su se pravdali da nisu nadležni, da bi pokušala da reši taj problem jer "niko od predstavnika vlasti u državi nije našao za shodno da obavesti privrednike kako da plate dažbine kada nema prihoda i ograničeno je radno vreme"."Mnogi preduzetnici nisu ni koristili usluge za koje su im poslati računi jer ako nisu radili nisu ni imali smeće za koje je moj mesečni račun 3.400 dinara", rekla je Trajković.Vlasnica kafeposlastičarnice "La mur" u Kragujevcu Tanja Mitrović rekla je za Betu da većina privrednika nije ni očekivala pomoć države, ali ni da im traži da naplati razne dažbine bez ikakvog popusta iako im je radno vreme skraćeno."Poreska uprava mi je blokirala račun 6. januara je nisam platila akontaciju poreza na dobit za 2020. godinu od 260.000 dinara. Rekli su mi, da ako ne platim taj porez, da će mi ukinuti i pravo na reprogram nekog starog duga", rekla je Mitrović.Ona je, kako je rekla, zbog smanjenih prihoda bila prinudjena da stavi kuću pod hipoteku i uzme pozajmicu kako bi izmirila dažbine, a medju kojima je i porez na dodatu vrednost (PDV).Mitrović je rekla da je bila prinudjena da otpusti troje od 11 radnika jer su odloženi porezi i doprinosi na zarade do 1.januara ove godine oko 700.000 dinara i da to mora da se plati u 24 mesečne rate.Pomoć privredi kreditima iz Fonda za razvoj, kako je rekla, nije dobila iako je zahtev podnela u novembru 2020. godine, ali nikakav odgovor još nije stigao."Zemlje Evropske unije, pa čak i one koje nisu u toj zajednici su smanjile PDV, Crna Gora sa 21 odsto na sedam, ili isplatile bruto plate zaposlenima u privredi kao Bosna i Hercegovina, a Srbija je dala samo neto zarade, a poslodavcima ostavila da plate poreze i doprinose", rekla je Mitrović.Dodala je da je od Elektroprivrede Srbije (EPS) zatražila reprogram za dug za struju koja se trošila i kada se nije radilo jer nije moguće isključiti rashladne uredjaje, ali joj je rečeno da je to moguće kada dopusti Vlada Srbije."Ne znam kome je u interesu da se računi na stotine preduzetnika i privrednika blokiraju ili pogase firme", rekla je Mitrović.Istakla je da razume neophodnost i da se, zbog zdravstvene situacije, skrati radno vreme, kao i da država ima potrebu za finansijskim sredstvima, ali da "ne razume zašto država nije bar u ovakvim okolnostima partner privredi, nego se ponaša ucenjivački".Prema njenim rečima, pomoć države u minimalnim zaradama za zaposlene koju su dobili svi hipermarketi iako su imali najmanje štete zbog pandemije, dobio je tek svaki treći ugostitelj jer su neke "šifre" delatnosti isključene iz tog programa."Hipermarketi su zbog raspodele državne pomoći prošli kao ratni profiteri, a mali privrednici subvencionišu državu", rekla je Mitrović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram