Međunarodni monetarni fond dogovorio je sa Srbijom detalje stend-baj aranžmana u vrednosti od 2,4 milijarde evra, što predstavlja prvi put da je naša zemlja postigla ovakav dogovor sa MMF-om u poslednjoj deceniji.
Nakon što je u Beogradu postignut sporazum, MMF je naveo da bi njegov izvršni odbor mogao da odobri 24-mesečni aranžman u decembru. Finansiranje bi pomoglo održavanju budžeta i programa potrošnje Srbije jer se predviđa usporavanje ekonomskog rasta ove godine, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić.
„Posle snažnog oporavka od pandemije, Srbija se sada suočava sa nepovoljnim globalnim i regionalnim okruženjem, uključujući rat u Ukrajini“, navodi se u saopštenju MMF-a. Fond očekuje da će se privredni rast usporiti za 2,5 odsto ove godine i 2,25 odsto u 2023. godini.
Vlada Srbije je saopštila da bi finansiranje MMF-a omogućilo bolje uslove od korišćenja tržišta, pošto rat u Ukrajini i rastuća inflacija pogoršavaju uslove kreditiranja.
„Predloženi stendbaj aranžman biće dodatna podrška finansiranju u izazovnim uslovima u globalnom ekonomskom okruženju“, navodi se u saopštenju Centralne banke Srbije. Finansiranje MMF-a će takođe pomoći „strukturnim reformama“, posebno u energetskom sektoru, navodi se.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ove nedelje da uticaj rata u Ukrajini šteti ekonomskim izgledima zemlje nakon što je brza procena pokazala da se rast usporava peti kvartal zaredom na 1,1 odsto u periodu od jula do septembra.
„Na sastanku sa MMF-om rečeno nam je da je privreda Srbije otporna, ali ne i nesalomiva. Stoga, ne smemo da se opustimo“, upozorila je premijerka Brnabić.
Dug Srbije za 2023. godinu uključuje 2,6 milijardi evra hartija od vrednosti koje na naplatu dolaze u januaru, aprilu i julu, izjavio je u septembru ministar finansija Siniša Mali. Njegovo ministarstvo će ovog meseca predložiti reviziju budžeta zbog rastućih troškova za snabdevanje energijom, velikih infrastrukturnih projekata, socijalne potrošnje, subvencija za poljoprivredu i ekonomskih podsticaja. Potrošnja će verovatno povećati budžetski jaz, koji je prvobitno postavljen na 3 odsto bruto domaćeg proizvoda.
POGLEDAJTE JOŠ:
Finansiranje MMF-a signalizira da Vučićeva vlada preduzima mere predostrožnosti jer su finansijska tržišta pod pritiskom, rekao je Jakub Kratki, analitičar kompanije „Generali Investments“ u Pragu.
„Ceo pristup vidim kao dobar znak da su srpske vlasti svesne potencijalnog smanjenja likvidnosti“, rekao je Kratki.
Iako su kreditni uslovi bolji pod MMF-om, dogovor nije „bez rizika“, jer će Srbija biti suočena sa zamrzavanjem finansiranja ako ne postigne dovoljan napredak u reformama, rekao je on.
BONUS VIDEO Otkrivamo detalje posla sa Norvežanima: Šta je Mali pokušao da sakrije pod oznakom „strogo poverljivo“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar