Penzije bi u januaru 2021. godine mogle da porastu za četiri odsto, ocenio je za Nova.rs član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov. U tom slučaju bi prosečna penzija, koja prema podacima Fonda PIO za jul iznosi 27.769 dinara, porasla za oko hiljadu dinara. Međutim, oko milion penzionera prima manje od prosečne penzije, dok 102.230 ljudi prima manje od 10.000 dinara.
Procenat od četiri odsto uvećanja odnosi se na redovno usklađivanje penzija po švajcarskoj formuli koja podrazumeva da se penzije usklađuju 50 odsto u odnosu na inflaciju i 50 odsto u odnosu na rast prosečne zarade.
Međutim, nedavna najava ministra finansija Siniše Malog mogla bi da znači da će švajcarski model rasta penzija biti dorađen. To će, kako je istakao, upravo biti i jedna od tema na sastanku sa predstavnicima MMF-a u oktobru.
„Sa ekonomske strane švajcarski model je održiv, možemo da ga zadržimo i sledeće godine, i decenijama. Sa ekonomske strane nije nužno potrebno da se on menja. Budžet to povećanje po švajcarskom modelu koji od januara treba da iznosi oko četiri odsto – a videćemo koliko tačno kada dođu finalni podaci – može da podrži“, ističe Altiparmakov za Nova.rs.
O doradi švajcarskog modela usklađivanja rasta penzija Fiskalni savet je ukazivao još pre godinu dana.
„Ako se želi da se u periodima visokog privrednog rasta kakav smo imali pre krize, od četiri odsto BDP i preko toga, penzije povećavaju i više od švajcrske formule – penzije bi pratile plate za veći procenat, recimo za 75 odsto. Druga strana te medalje je da kada dodje ovakva kriza kao što je sada penzije rastu manje – da se usklađuju 25 odsto sa zaradama a 75 odsto sa cenama“, objašnjava Altiparmakov.
To, kako kaže – mora da ide „u paketu“.
Računica
Ukupna suma koja se godišnje izdvaja za penzije je nepunih 600 milijardi dinara. Porast penzija od četiri odsto podrazumevala bi da se iz budžeta izdvoji još nešto preko 20 milijardi dinara godišnje.
„Da bismo imali tu međugeneracijsku solidarnosti ili držimo švajcarsku formulu i ne menjamo je u krizi – to će značiti da će standard penzionera u odnosu na standard radnika tokom krize nešto poboljšan i to je u redu. Uslov je da se, onda ta švajcarska formula zadrži i u narednim godinama. A ne da se, kada kriza prođe kaže – e sad hoćemo više od švajcarske formule“, objašnjava sagovornik Nova.rs.
To je, navodi, ta ideja nadogradnje švajcarske formule – da ona u većoj meri prati stanje ekonomije i stanje na tržištu rada.
„To može, ali mora da se uradi konzistentno i da to važi i sada u krizi, ali i nakon krize“, ukazuje Altiparmakov.
Važno je i da se eventualno novo rešenje ne prelama preko noći.
„Ako ima ideja da se sa MMF i sindikatima švajcarska formula nadograđuje, trebalo bi da za to postoji šira društvena debata, baš kao što je postojala i kada smo i prihvatali švajcarsku formulu“, zaključuje sagovornik Nova.rs.
Šta je predlagao Fiskalni savet
Manja modifikacija „švajcarske“ formule, koju je Fiskalni savet predlagao još 2019. godine, pre krize, obezbedila bi da rast penzija u kriznim vremenima bude nešto sporiji, a da u periodima visokog rasta privrede – brži.
„U konkretnom slučaju to bi značilo da povećanje penzije u 2021. bude definisano kao 75% rasta cena i 25% rasta prosečne zarade – pa bi rast penzija u 2021. mogao da bude oko 3%. Ono što je svakako najvažnije jeste to da ovo pitanje ostane u sistemskim, objektivnim i predvidivim okvirima, a ne da bude predmet ad hoc odluke Vlade prilikom izrade budžeta“, ukazao je Fiskalni savet u analizi Efekat zdravstene krize na fiskalna i ekonomska kretanja u 2020. i preporuke za fiskalnu politiku u 2021. godini
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare