Procenjuje se da u Srbiji ima oko 150.000 paušalaca. Svi oni strahuju da će od nove godine plaćati drastično veće poreze, jer prestaje važenje uredbe koja ih je od toga štitila. Ta uredba je na snazi od 2020. godine i zahvaljujući njoj nije bilo ogromnog uvećanja poreskih obaveza. Ipak, sve to bi moglo da se promeni već od januara 2023. godine.
Ukoliko važeća uredba ne bude produžena, neko ko je pre 2020. godine plaćao porez i doprinose oko 13.000 dinara, sada bi mogao da plaća preko 30.000 – umesto oko 20.000 koliko bi dozvolila trenutna zaštitna norma.
„Naravno, ovakva razlika ne bi bila kod svih paušalaca, ali je najupečtljiviji primer kakav uticaj može imati, odnosno kolika povećanja mogu biti“, objašnjava za „Novu“ Sonja Žabić sa portala pausal.rs.
Koliko bi opterećenje bilo ukoliko se Uredba ne produži zavisi od pojedinačnih slučajeva, objašnjava naša sagovornica. To će u najvećoj meri uticati na one koji su registrovani u malim sredinama pre 2020. godine i kojima se promenio način obračuna, s obzirom na to da je koeficijent delatnosti, koji takođe ulazi u obračun, veći za paušalce koji su se registrovali 2020. nego 2021. ili ove godine.
PROČITAJTE JOŠ
Među paušalcima koje će pogoditi povišica poreza su i programeri. Iz udruženja Digitalna zajednica za „Novu“ daju konkretan primer.
Programer iz Kraljeva je pre 2020. godine plaćao 16.000 dinara mesečno za poreze i doprinose, ali je usled promene načina obračuna paušalnog opterećenja, njegovo mesečno opterećenje poraslo na 40.000 dinara. Zbog zaštitne odredbe iz prvog zahteva inicijative, koji je produženje važenja Uredbe koji su poslovali i pre njenog usvajanja, opterećenje ovog lica je do sada dostiglo 21.000 dinara mesečno. U slučaju da se zahtev za produženje ne usvoji, opterećenje ovog programera će u 2023. godini biti skoro duplirano, te će iznositi pomenutih 40.000 dinara.
U okviru Uredbe o paušalnom oporezivanju postoji posebna Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, koja je na snazi od 2020. godine, a ističe prvog januara 2023. Ona je uvedena kako ne bi došlo do naglog povećanja poreza i doprinosa, ali ukoliko se Uredba ne produži, paušalci ovo neće moći da izbegnu.
Razgovarali smo sa predstavnicima paušalaca, koji su za „Novu“ objasnili detalje inicijative za produženje Uredbe, ali su i na primerima pokazali koliko će veći troškovi poreza biti za paušalce u Srbiji, ukoliko se ona ipak ne produži.
Kako za „Novu“ objašnjava Žabić sa portala pausal.rs, te 2020. godine definisan je način donošenja poreskih rešenja za paušalce. Uvedena je norma o maksimalnom uvećanju od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu, koja važi zaključno sa 2022. Ona je uvedena kako ne bi došlo do naglog povećanja poreza i doprinosa, odnosno kako bi se do 2023. godine svima izjednačilo opterećenje. Žabić ističe da je ova Uredba posebno važna za paušalce registrovane pre 2020. godine.
„Tada je, na primer, konsultant koji je bio registrovan u nekom manjem mestu, poput Bajine Bašte, mogao da ima značajno niže opterećenje poreza i doprinosa u odnosu na nekoga ko je registrovan na Voždovcu. Kada je počela da važi nova Uredba, za konsultantske, arhitektonske i još nekoliko delatnosti uveden je drugačiji obračun, pa su ovi preduzetnici dobijali ista poreska rešenja bez obzira na mesto registracije“, kaže Žabić.
Naime, prema trenutno važećoj uredbi, porezi i doprinosi računaju se tako što se prosečna mesečna zarada u gradu ili opštini, pomnoži sa brojem zaposlenih u tom gradu ili opštini i sa koeficijentom koji je određen za svaku šifru delatnosti, a zatim podeli sa brojem stanovnika. Kod određenih šifri delatnosti, kao što su arhitektonska, konsultantska, programerska, ne gleda se prosek prema gradu, već na republičkom nivou. Zato je sada ovim delatnostim isti iznos rešenja gde god da se registruju, dok je ranije bilo razlike od grada do grada, objašnjava ona.
„Koeficijent delatnosti nije postojao u ranijoj urebi vec samo od 2020. godine i on se uglavnom smanjuje za svaku godinu, ali treba imati u vidu da prosečna zarada uglavnom raste svake godine“, kaže naša sagovornica.
Kako dalje objašnjava, kako preduzetnik iz Bajine Bašte, koji je ranije registrovan, ne bi odmah plaćao veći iznos poreza i doprinosa, ova Uredba trebalo je da ga štiti, tako što će opterećenje povećavati za do deset odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Udruženje Digitalna zajednica i NALED su podneli incijativu da se produži važenje ove norme.
„Osim toga, inicijativa podrazumeva i zahtev da se za dve šifre delatnosti promeni način obračuna. Mi podržavamo ovu inicijativu i nadamo se da će biti usvojena, ali nemamo informacije šta će se desiti i dokle je ona stigla“, kaže Žabić.
Inače, radi utvrđivanja visine paušalnog prihoda, kao osnovice poreza, paušalci se razvrstavaju u grupe. Osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom u mestu u kojem je preduzeće registrovano, objašnjeno je u Uredbi.
Upravo zbog toga paušalac iz Bajine Bašte trenutno plaća manje poreze i doprinose od paušalca sa Voždovca.
Kako za „Novu“ ističu iz Digitalne zajednice, inicijativa za cilj ima, između ostalog, da unapredi Uredbu i uskladi je sa novonastalim promenama na tržištu rada.
„Zato se drugi zahtev inicijative odnosi na korekciju obračuna paušalnog opterećenja za dve dominantne delatnosti koje koriste lica koja posluju preko interneta. To su predavači stranih jezika i virtuelni asistenti. Ukrštanjem rezultata različitih istraživanja, došli smo do zaključka da ovih lica u Srbiji ima 39.000“, kažu iz Digitalne zajednice.
Problem sa kojim se oni susreću jeste da zapravo još uvek ne mogu da „uđu“ u ovakav sistem oporezivanja, s obzirom na to da su im poreska rešenja previsoka. Ipak, Digitalna zajednica smatra da bi, ukoliko bi se zahtevi inicijative usvojili, dve trećine ovih ljudi prešlo u formu poslovanja kao paušalac preduzetnik.
Dodaju i da, s obzirom na to da se inicijativa odnosi na veliki broj ljudi I da, s druge strane, podstiče regulisanje statusa lica koja su do sada poslovala u sivoj zoni, veruju da će obostrana korist biti dovoljan motiv institucija za usvajanje zahteva.
Prema podacima APR trenutno je u Srbiji registrovano oko 300.000 preduzetnika, a prema procenama oko polovine čine paušalci.
BONUS VIDEO Radnici Aerodrom keteringa obustavili štrajk: Kako su rešeni porezi i doprinosi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare