17
Nestašica šećera, pa nestašica mleka, prete nam i time da neće biti mesa. Srbija je od poljoprivredne zemlje postala zemlja u kojoj se poljoprivreda permanentno uništava i umire. Nekadašnji guverner NBS i profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić smatra da je neophodno pospešiti poljoprivrednu proizvodnju, u autorskom tekstu za Nova.rs on nudi i neke konkretne primere - kako bi država mogla da pospeši i spasi srpsku poljoprivredu.
Profesor Šoškić predlaže konkretne mere za spas srpske poljoprivrede
Piše Dejan Šoškić
Po mom mišljenju, poljoprivredna proizvodnja treba da bude stabilna i rastuća i u domenu obima i u domenu konkurentnosti. Za poljoprivrednu proizvodnju su, po mom viđenju tog problema, potrebni podsticaji u različitim domenima. Osnovni potrebni podsticaji su u domenu obezbeđenja stimulativnih i stabilnih otkupnih cena i u domenu subvencija.
Stabilnost i izvesnost otkupnih cena moguće je podržati u nekim oblastima poljoprivredne proizvodnje postavljanjem podsticajnog nivoa otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda u sadejstvu sa intervencijama iz robnih rezervi, a u nekim drugim oblastima, treba razvijati standardizaciju proizvodnje i skladišnog prostora i razvoj berzi i spot i terminskog tržišta poljoprivrednih proizvoda. Sistem subvencija može biti usmeren na različite elemente inputa u poljoprivrednoj proizvodnji, ali mora biti dizajniran tako da od njega primarnu korist ima poljoprivredni proizvođač, a tek nakon toga domaći potrošač i domaća prerađivačka industrija, dakle ne trgovina i ne inostrani kupac (potrošač).
Dakle, određena ograničenja u domenu izvoza treba da postoje uvek kada je cena hrane na međunarodnom tržištu visoka i kad postoji mogućnost da se izvozom domaće hrane proizvedene uz subvencije i druge mere podsticaja, podignu domaće cene hrane i time nepotrebno podigne inflacija, smanji životni standard naših građana i smanji konkurentnost domaće pojoprivredne prerađivačke industrije. Izvoz treba da bude u načelu slobodan, ali tamo gde je država davala subvencije, te subvencije (u formi izvoznih taksi) se moraju vratiti u budžet, a ne preliti na trgovca i inostranog kupca.
Ograničenja treba da postoje i u domenu uvoza kada taj uvoz ugrožava ili perspektivno smanjuje domaću poljoprivrednu proizvodnju. Uz ove osnovne, dodatne mere podrške države poljoprivrednoj proizvodnji treba da budu u domenu kvalitetnog besplatnog obrazovanja naših poljoprivrednika, pomoći pri formiranju kooperativa i klastera, pomoći u domenu ispunjavanja standarda EU, subvencionisanja kredita za primenu savremene poljoprivredne proizvodnje koja daje akcenat na zdravoj hrani, subvencionisanje kreditiranja koje obezbeđuje stabilizaciju proizvodnje (krediti za zaštitu od grada, za navodnjavanje, za odvodnjavanje i sl.), subvencionisanje osiguranja poljoprivredne proizvodnje, podsticaji za ukrupnjavanje zemljišnog poseda i sl.
Proizvodnja hrane je strateška privredna aktivnosti od izuzetnog značaja u svetu u kome broj stanovnika raste, a raspoložive obradive površine i raspoloživost vode se smanjuju. Moramo biti svesni potrebe inteligentne podrške ovom izuzetno značajnom ali i tradicionalnom sektoru naše privrede.
Bonus video: Šoškić – Korupcija sve veća, institucije su slabe
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
