Srbija je za svega dve godine uspela da stigne, a zatim i prestigne sve zemlje u regionu po ceni električne energije. Struja za domaćinstva je poskupela za 50 odsto, dok je industrijska cena skočila za 100 odsto. Takvom cenom EPS je privrednike toliko opteretio da sada veliki broj njih razmišlja da struju počne da nabavlja iz inostranstva. Kako u razgovoru za Nova.rs kažu, najavljeno pojeftinjenje od oko 25 odsto nije dovoljno.
Tokom 2021. godine EPS je privredi naplaćivao oko 50/55 evra po MWh. Tokom 2023. cena je dostigla iznos od 110 evra, a sada je oko 120 evra za megavat-sat. I to nije sve. Naime, kako za Nova.rs objašnjava predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić, uz propratne troškove, ova cena dostiže i 150 evra.
Za privredu je ovakav cenovnik postao neizdrživ. I pored brojnih upozorenja da to ne može da se izdrži, država / EPS je tek sada nagovestila da bi moglo da dođe do pojeftinjenja megavat sata. Prema proceni stručnjaka za energetiku Željka Markovića, očekivano pojeftinjenje je 25 odsto, s obzirom na to da su cene na tržištu pale.
Međutim, srpski privrednici smatraju da ovo nije dovoljno.
Kako za Nova.rs kaže Zoran Drakulić, cena treba da bude niža minimum 35 odsto. Sve ostalo je, ističe on, i dalje preskupo.
“Ako struja ne pojeftini bar 35 odsto, mi ćemo struju nabavljati iz inostranstva. EPS će biti u situaciji da najveći privrednici pređu na drugog snabdevača”, kaže Drakulić.
Kupovinu struje iz inostranstva kao opciju vidi i predsednik Metalac grupe, Dragoljub Vukadinović.
Vukadinović ističe da su najave o pojeftinjenju za njega bile “prijatno iznenađenje”.
“Čim je jeftinije, onda je i prihvatljivije. Ipak, razmatramo i druge opcije, da struju nabavljamo iz inostranstva”, kaže naš sagovornik.
Predsednik ITM Sistema Toplica Spasojević za Nova.rs kaže da bi struja za privredu trebalo da košta 80 evra po megavat-satu, što je oko 30 odsto jeftinije nego sada.
“Ja razumem da razlika između proizvodne cene u elektranama i cene koju mi plaćamo treba da postoji kako bi EPS nastavio da održava sisteme i ulaže u poboljšanje, ali 80 evra bi bila prihvatljivija cena nego sada”, kaže Spasojević.
Kako kaže, privrednici bi tada lakše namirivali svoje obaveze, bili konkurentni, cene bi bile prihvatljive i za strane investitore, a EPS bi i dalje imao dovoljan priliv sredstava za pdržavanje sistema, ali i za investicije.
“Mnoge moje kolege privrednici su ‘digli ruke’ od daljih ulaganja. Neki od njih su pretrošle godine dali 3,5 miliona evra na struju, a prošle čak četiri miliona više. To je ogroman novac, pogotovo za, primera radi, hladnjače, jer tu je trošak struje veliki”, zaključuje Spasojević.
Kako je objasnio stručnjak za eneregetiku Željko Marković, cene električne energije za privredu se ugovaraju zavisno od cena na tržištu. Sada su cene na tržištu pale, pa je očekivano i da privrednici plaćaju manje.
„Cene za komercijalno snabdevanje su slobodne i formiraju se na osnovu ponude i tražnje. Pošto su cene na tržištu pale i sada prosečne iznose oko 90 evra po megavatsatu (MWh), a privreda plaća 120 evra po MWh, očekujem da cena padne za oko 25 odsto“, rekao je Marković.
Vršilac dužnosti direktora EPS-a Dušan Živković rekao je da EPS sa Ministarstvom rudarstva i energetike intenzivno radi na izmeni metodologije kojom će se od 1. maja formirati cena električne energije za privredu, kako bi ona pratila cene na tržištu i „izvesno je da će pasti“.
Ipak, cena struje za domaćinstva ostaće nepromenjena.
BONUS VIDEO Da li je kašnjenje računa za struju jedina posledica hakerskog napada na EPS?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare