Vlada Srbije zvanično je donela zaključak kojim preporučuje Elektroprivredi Srbije (EPS) da poskupi struja za privredu. Prema njihovoj preporuci, od prvog septembra, pa do kraja ove godine, struja će se prodavati po ceni od 95 evra po megavat satu, bez PDV-a. Stručnjaci su podeljenog mišljenja – neki smatraju da je poskupljenje preveliko, drugi da je moglo da bude i gore. Ipak, u jedno su sigurni – skuplja struja povući će sa sobom i druga poskupljenja, a pitanje je da li će svi privrednici ovo moći da izdrže i prežive. Ovaj udar na privrednike kao posledicu može da ima gašenje poslova i more otkaza, upozoravaju u razgovoru za Nova.rs neki od najvećih srpskih privrednika - Zoran Drakulić i Toplica Spasojević.
Dosadašnja cena električne energije za privredu bila je 75 evra po megavat satu, a novu cenu od 95 evra, predložilo je Ministarstvo privrede.
Kako za Nova.rs kaže privrednik i proizvođač peleta Zoran Drakulić, bilo je potpuno izvesno da će struja poskupeti i pre zvanične preporuke Vlade. Najavljena cena je, ističe on, previsoka.
Drakulić ističe da je struja za privredu od početka godine poskupela za čak 98 odsto.
„Mi ne razumemo zbog čega je struja toliko poskupela, ali ako uzmemo u obzir da se svaki dan pojavi neki problem u EPS-u, možda i nije toliko čudno da se na kraju sve svali na privredu. A sasvim je drugo pitanje ko će od privrednika uopšte moći da preživi nastavi za poslom“, kaže naš sagovornik.
Toplica Spasojević, biznismen i predsednik ITM Sistema, ipak nije potpuno saglasan sa Drakulićem.
„Nikome ne odgovara poskupljenje energenata koji su potrebni za svaku proizvodnu, ali s obzirom na to kakva je situacija na polju energenata, ovo je i malo povećanje“, kaže Spasojević.
Kako objašnjava, danas struja košta od 200 do 600 evra po kilovat času. Stoga, smatra da nije nimalo realno da se ona prodaje jeftino.
Drakulić kaže da će, zbog povećanja cene struje, poskupeti sve što građani kupuju i koriste, a u kojoj meri – zavisi od učešća struje u proizvodnji.
Kako su već nedeljama unazad isticali za Nova.rs, nakon struje, doći će do lančanih poskupljenja.
Najviše će cene podići oni proizvođači koji su ujedno i veliki potrošači struje – pekare, čeličane, pogoni za proizvodnju papira, hladnjače.
Pored ovih proizvođača, tu su i javni prostori, poput hotela i kongresnih dvorana, koje će kao veliki potrošači, najviše podići cene svojih usluga zbog poskupljenja struje.
Saglasan je i Spasojević, koji objašanjava da, kada poskupi nešto što je deo procesa proizvodnje, proizvođač pravi novu cenovnu politiku.
„Snaći će se oni proizvođači koji su pravili uštede u potrošnji električne energije ili oni koji imaju solarne panele, ali će svakako svi biti pogođeni. Možda je i bilo vreme da budemo ‘motivisani’ da smanjimo nepotrebne troškove“, kaže Spasojević.
On objašnjava da, ukoliko struja čini 10 odsto troškova koji ulaze u proces proizvodnje, potrošači mogu da očekuju da ti proizvodi poksupe za oko tri odsto.
„Ukoliko proizvođač uspe da uštedi, onda će to poskupljenje, iako će do njega svakako dođi, biti znatno manje. Na primer, oko jedan do jedan i po odsto“, kaže Spasojević.
Kako Spasojević ističe, veliko pitanje koje se postavlja je da li Vlada uopšte ima dovoljno sredstava, kako bi na neki način pomogla privrednicima. Prema njegovom mišljenju, treba da se naprave procene, da se pomogne ključnim granama privrede, a država treba da pokaže solidarnost sa privrednicima, kao što su uradile i mnoge druge države.
Kako dalje objašnjava, na Vladi je da odredi kriterijume koji treba da se ispunjavaju kako bi se neka kompanija smatrala na neki način „važnijom“ od drugih.
Bilo da su to firme koje zapošljavaju veliki broj ljudi, koje se bave proizvodnjom ključnih stvari za građane, koje su važne za budućnost zemlje, kompanije u odbrambenoj industriji – važno je napraviti prioritete.
Spasojević smatra da postoje i one firme koje su „osetljivije“, te će se, usled ovog poskupljenja struje i zatvoriti.
On dodaje da je važno da se, pored očuvanja ključnih grana industrije, očuva i mogućnost da strani investitori ostanu, jer nije cilj da se „uplaše“ zbog skupe struje.
Spasojević ističe i da je neophodno da Vlada odreaguje, kako bi sprečila propadanje biznisa, ali i odlazak ljudi u inostranstvo, što je u Srbiji sve učestalija pojava.
„Država mora da posmatra stvari dugoročno, a najbolje za to jeste da dodeljuje subvencije za unapređenje energetske efikasnosti, odnosno postavku solarnih panela, kako za firme, tako i za domaćinstva“, kaže sagovornik Nova.rs.
BONUS VIDEO Da li će Elektroprivreda Srbije da preživi narednu zimu?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare