Privrednici: Zakon o ambalažnom otpadu nije dobar

Depozitni sistem može da bude rešenje, ali je neophodna prethodna studija izvodljivosti i dogovor sa industrijom, kaže se u zajedničkom saopštenju AmCham, NALED i Udruženja pivara Srbije.Članice ovih udruženja insistiraju da zakon mora da obezbedi visoki nivo predvidljivosti u pogledu budućih obaveza za građane i privredu, kao i da uspostavljanje sistema bude zasnovano na sveobuhvatnoj analizi koja će preporučiti najbolji sistem za Srbiju, najefikasniji i finansijski najpovoljniji za privredu i potrošače.Oni navode i da prelazni period za uvođenje novog sistema mora biti najmanje tri godine.Tekst nacrta zakona ukazuje da će visoki trošak uvođenja sistema snositi građani i privreda i ostavlja brojna otvorena pitanja, piše u saopštenju.Udruženja navode primer, da ako bi mašine za prihvat ambalaže bile postavljene samo u velikim trgovinama, (30 odsto svih trgovinskih objekata u Srbiji), u neravnopravnom položaju našli bi se stanovnici manjih mesta, starije osobe i osobe lošijeg materijalnog statusa jer bi im bila ograničena mogućnost vraćanja ambalaže.To bi za njih u praksi značilo povećanje cena proizvoda, piše u saopštenju.Takođe, obaveza da prihvataju ambalažu i vraćaju depozit mogla bi da ugrozi poslovanje malih trgovaca ukoliko ovaj segment sistema ne bude detaljnije uređen.U saopštenju se navodi i da studija kompanije Deloitte iz 2019. ukazuje da bi početni troškovi formiranja depozitnog sistema bili gotovo 100 miliona evra, a godišnje održavanje bi koštalo oko 130 miliona evra što bi do 2030. podiglo ukupne troškove uspostavljanja sistema na 1,2 milijarde evra.Bez preciznijeg zakonskog definisanja depozitnog sistema država može da se suoči sa nizom rizika kao što su gubitak budžetskih prihoda koje je potrebno pokriti iz drugih budžetskih sredstava, pojavu sive ekonomije usled pokušaja nelegalnog sticanja zarade, kao i pojavu korupcije u okviru sistema transporta i reciklaže, navodi se u saopštenju.