1
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu nije jedini posao u Srbiji kineskih firmi koje su na njoj radile. Kako piše Radio Slobodna Evropa, u pitanju je kineski konzorcijum CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.
CRIC&CCCC je angažovan na rekonstrukciji i modernizaciji deonica Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica na brzoj pruzi Beograd – Subotica.
U okviru tog projekta rekonstrisana je stanična zgrada u Novom Sadu čija se betonska nadstrešnica obrušila 1. novembra ubivši 14 ljudi, dok su tri osobe teško povređene.
PROČITAJTE JOŠ
1
1
5
CRIC&CCCC i srpske vlasti tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade.
Osim na izgradnji železničke infrastrukture, kompanija CCCC angažovana je i na izgradnji drumske, poput deonica autoputa „Miloš Veliki“.
Deonice Beograd Centar – Stara Pazova od 34,5 kilometara i Novi Sad – Subotica na severu zemlje, dužine 108 kilometara, deo su brze pruge Beograd – Budimpešta. Pruga Beograd – Novi Sad, u okviru koje je deonica do Stare Pazove, puštena je u saobraćaj u februaru 2022.
Otvaranje pruge Novi Sad – Subotica najavljeno je za kraj novembra, a rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu bila je deo tog kapitalnog projekta.
Ove deonice finansirane su uglavnom iz kredita kineske Eksim banke i proglašene su od izuzetnog značaja za Srbiju.
Projekat brze pruge Beograd – Budimpešta započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine.
Dogovoren je kao zajednički projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative „Pojas i put“, strateškog cilja Kine za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom.
Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici. Ova zemlja je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.
Deonica koridora 11 od Surčina do Obrenovca dužine 17,6 kilomеtara, čiji je izvođač bio CCCC, otvorena je u decembru 2019. nakon trogodišnjih radova.
To je poslednja deonica auto puta Beograd – Čačak. Prema sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uglavnom je finansirana zajmom od kinеskе Eksim banka, dok su izdvajanja iz budžeta Srbije bila 15 odsto.
Ova deonica, duga osam kilometara, predstavlja vezu između Beograda i auto-puta „Miloš Veliki“ koji vodi do Čačka u centralnoj Srbiji.
Projekat koji je izvodio CCCC proglašen je od izuzetnog značaja za Srbiju jer, kako je navedeno, predstavlja vеzu izmеđu Bеograda i autoputa „Miloš Vеliki“. Osnov za ovaj posao bio je Sporazum o еkonomskoj i tеhničkoj saradnji u oblasti infrastrukturе izmеđu Srbije i Kine.
Dеonica Prеljina–Požеga na zapadu Srbije deo je autoputa E-763 „Miloš Vеliki“, koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.
Ovu deonicu dužine 31 kilometar radi CCCC.
Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da skoro trеćinu trasе činе planirani mostovi i tunеli.
Deo ove deonice dužine oko 11,5 kilometara otvoren je u januaru 2022, a drugi deo bi prema najavama vlasti trebalo da bude završen sredinom 2025. godine.
Rokovi koji su zvaničnici davali, pomerani su više puta.
CCCC je do posla, vrednog 450 miliona evra, došao direktnom pogodbom sa državom. Da bi Srbija obezbedila novac za izgradnju puta, novac je pozajmila kod kineske Eksim banke.
Kineski izvođač je 2021. angažovao kao podizvođača kamenolom Slovac za obezbeđivanje tucanika – drobljenog kamena.
Sulasnici kamenoloma u to vreme bili su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, kojima su mesec dana nakon tog angažmana SAD uvele sankcije.
Tokom izgradnje deonice Preljina – Požega kineski izvođač je u martu 2023. oštetio Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.
Nadležna ministarstva su od kineskog investitora tražila da hitno rekonstruiše i vrati spomenik od istorijskog značaja.
Spomenik je nakon obnavljanja postavljen u oktobru ove godine na novoj lokaciji.
Takođe se u izveštaju međunarodne organizacije Just Finance (Pravedne finansije), koja istražuje kineska ulaganja širom sveta, navodi da je projekat izgradnje autoputa E-763 imao negativan uticaj na životnu sredinu, piše Radio Slobodna Evropa.
U izveštaju iz 2022. navodi se da je uočeno ugrožavanje ekosistema na reci Moravi.
Kompanija CCCC i Ministarstvo građevine nisu tada odgovorili na upit RSE o ovom izveštaju.
Krajem maja potpisan je Memorandum o razumevanju između Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, Grada Čačka i CCCC za projekat Severne obilaznice grada Čačka.
U saopštenju „Puteva Srbije“ je navedeno da projekat podrazumeva i izgradnju mosta preko Zapadne Morave.
Da će CRIC biti angažovan na rekonstrukciji pruge Pančevo – Subotica objavio je ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić.
Tokom njegove posete kineskom Guangdžou u septembru, na sajtu Ministarstva je objavljeno da je CRIC jedna od dve kineske firme koje su najavile učеšćе u novim projеktima u Srbiji.
Vesić je tada novinarima rekao da su se te dve kineske kompanije, CRIC i Šandong, do sada najboljе pokazalе u Srbiji, izrazivši zadovoljstvo zbog intеrеsovanja i za novе projеktе u zеmlji.
Vesić je tada rekao da CRIC radi na obnovi prugе Sombor – Vrbas dugе 53 kilomеtara, kao i na pruzi Novi Sad – Bogojеvo – Subotica dužine 50 kilometara.
Kompanija CCCC, u većinskom državnom vlasništvu, jedna je od najvećih svetskih kompanija koja radi u više od 150 zemalja.
Bavi se projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem infrastrukturnim objektima kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, nadvožnjaci, brze pruge, metroi, naftne platforme i luke.
Kompanija je bila na crnoj listi Svetske banke zbog navodnih lažnih licitacija za ugovor o autoputu na Filipinima. CCCC je tada saopštila da optužbe nemaju osnova i da je poštovala sve propise.
Zabrana finansiranje od strane Svetske banke trajala je osam godina, do 2017.
Američki Biro za industriju i bezbednost (BIS) u Ministarstvu trgovine dodao je u avgustu 2020. nekoliko podružnica kompanije CCCC na listu onih sa kojima se ograničava poslovanje „zbog aktivnosti koje su u suprotnosti sa interesima nacionalne bezbednosti ili spoljne politike Sjedinjenih Država“.
Radi se o učešću u izgradnji veštačkih ostrva za kinesku vojsku.
Malezija je 2018. godine obustavila dva železnička projekta zbog sumnje u korupciju.
Firma je optuživana i za maltretiranje železničkih radnika u Keniji i za korupciju u Bangladešu.
Predsednik kompanije CCCC Liu Kitao je u intervjuu za Bloomberg televiziju 2018. godine rekao da promene u vladi u zemljama u kojima kompanija ima projekte često izazivaju optužbe za korupciju.
Liu je rekao da CCCC poštuje lokalne zakone i ekološke propise u svim zemljama u kojima posluje.
Kompanije CCCC i CRIC nisu bile dostupne za hitan komentar na upit RSE.
BONUS VIDEO Ko je stručno odgovoran za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare