Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Ministarstvo poljoprivrede izdvojilo je 2,6 milijardi dinara za pomoć poljoprivrednicima u cilju oblažavanja posledica koronavirusa, a Vlada Srbije je u četvrtak, izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja poljoprivredi, poljoprivrednicima oduzela 1,6 milijardi dinara. Sagovornici Nova.rs upozoravaju da su novčana sredstva za pomoć poljoprivredi bila i inače mala, da stižu donekle kasno za ovu sezonu, a nisu ni dostupna svima.

Od ukupno 2,5 milijardi dinara za pomoć zbog koronavirusa, Ministarstvo poljoprivrede izdvojilo je 1,1 milijardu dinara za jednokratnu novčanu poljoprivrednicima i to samo određenim kategorijama. Pomoć je namenjena vlasnicima plastenika, koji mogu da dobiju najviše 90.000 dinara, zatim vlasnicima krava do 30.000 dinara, vlasnicima koza i ovaca, kao i vlasnicima pčela do 20.000.

Ostala sredstva, namenjena su za kreditne olakšice poljoprivrednicima.

„U početku je bilo dosta nedoumica ko ima pravo na taj novac. Očigledno su prvo pravo imali samo poljoprivrednici koji su u sistemu PDV-a. Kasnije je to prošireno i rečeno da imaju pravo svi registrovani“, objašnjava agroekonomski analitičar Milan Prostran za Nova.rs.

Kako kaže, novac koji je država namenila poljoprivrednicima nije preveliki, ali je svaki dinar dragocen. Ipak, on neće stići do gazdinstava koja nisu registrovana, a kojih je jako mnogo.

„Po popisu iz 2012. bilo je 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, kasnije je taj broj pao na 570.000. Da uzmemo da ih sada ima toliko, od toga je registrovano negde oko 400.000, šta je sa ostalih 170.000?“, pita on.

U male i srednje poljoprivrednike, kako objašnjava, spadaju oni koji imaju od 0.5 do 5 hektara zemlje.

„Možete da se registrujete i sa pet hektara ako se bavite intezivnom proizvodnjom kao što je proizvodnja povrća, plastenička proizvodnja, semena proizvodnja, da proizvodite lekovito bilje, sve što je intezivno. Takva gazdinstva su obično registrovana, ali najveći broj se uglavnom bavi proizvodnjom žitarica i onim što im treba“, objašnjava on.

Foto: N1

Kako kaže, oni svoj dohodak ostvaruju isključivo preko pijace, pa ih je njihovo zatvaranje u toku epidemije najviše pogodilo.

„Oni nemaju nikakve ugovore sa trgovinskim lancima, nemaju ugovore sa prerađivačkom industrijom. Neko dođe na pijacu pa donese deset jaja, kilo sira, dva, tri kilograma luka. Zaradi danas dve, tri hiljade, pa može da preživi opet nedelju dana i skupi za osnovne potrebe“, kaže Prostran i dodaje da većina tih poljoprivrednika nije bila u mogućnosti da se prilagodi onlajn prodaji.

Kredite bolje ne uzimati

„Kad pogledate koliko će evropski farmeri dobiti, to je kap u moru, ali mi nismo bogata zemlja, nismo u Evropskoj uniji, pa će problem konkurentnosti naših i evropskih farmera ostati“, kaže Prostran.

Prema njegovim rečima, poljoprivreda će ove godine biti glavna okosnica oporavka zemlje, zbog čega je ključno da se njen budžet poveća.

„Poljoprivreda sada ima samo 5 odsto učešća u budžetu, ali bi trebalo da ima bar 10, tek tada će biti dobro“, tvrdi on.

Od 2,6 milijardi dinara, koliko je izdvojeno za pomoć poljoprivrednicima zbog korone, deo je namenjen za subvencionisane kredite. Prostran smatra da je prednost ovog kredita to što je garant država, ali zaduživanje u kreditima generalno ne savetuje.

„Uvek savetujem poljoprivrednicima da ne uzimaju kredite, pogotovo mali, to je omča oko vrata“, tvrdi on.

Pomoć stigla kasno za ovu godinu

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov napominje za Nova.rs da je vanredno stanje došlo baš u vreme setve, kada dospevaju rani usevi, pa kredit ne znači puno ljudima koji nisu bili u prilici da nešto što je bilo neophodno završe ili prodaju.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

„To je karakteristika za poljoprivrednu podršku, i za najveći broj proizvođača je problem upravo nepouzdanost oko dinamike isplate sredstava. Njima je najveći udar to što subvencije iz ranijih godina kasne. Čitav taj proces je prilično spor“, objašnjava ona.

Kako kaže, poljoprivrednicima uglavnom nisu problem krediti za nabavku mašina, već obrtna sredstva.

„Poljoprivredniku je problem da na početku sezone kupi gorivo, sredstva za zaštitu, seme, sve ono što mu treba da isfinansira tekuće troškove. Tu nema para. Od poljoprivrede nema zarade, nema akumulacije, što se zaradi to se potroši, pa je kreditiranje obrtnih sredstava segment u kome fale novci“, kaže Bogdanov.

Ona napominje da pored toga što kasni, podrška države poljoprivrednicima je inače mala, jedna od najnižih u Evropi.

„Mislim da samo Albanija izdvaja manja sredstva za podršku poljoprivrednicima od nas“, kaže ona.

Kiš: Pitanje je koliko ćemo tu pomoć platiti

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš kaže za Nova.rs da je svaka pomoć od države dobrodošla, ali je pitanje da li će poljoprivrednici to što su dobili, i više od toga, izgubiti ukoliko cene budu bile preniske u trenutku kada svoje proizvode budu morali da plasiraju na tržište.

„Prva mera u poljoprivredi je bila zabrana izvoza ulja i suncokreta. Danas-sutra se to može odraziti na otkupnu cenu, pa da poljoprivrednike to mnogo košta. Ako Vlada hoće, ona može narednim postupcima da utiče na cenu naših proizvoda“, kaže on.

Prostran napominje i da su u prethodnom periodu proizvodi mnogih povrtara propali jer nisu mogli da ih plasiraju na pijacama.

On smatra da je ključni segment u kom bi država trebalo da pomogne poljoprivredenicima subvencionisanje goriva za obradu zemlje.

„Moramo da imamo plavi dizel, zeleni dizel, ili subvencionisano gorivo po nekoj formuli. Do ta ćemo biti sigurni da donosioci odluka na svim nivoima na poljoprivredu nedovoljno misle, kvalitetno je razumeju i podstiču“, zaključuje on.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (0)