Poljoprivrednici o merama: Kako raditi i kome prodati

U novonastaloj situaciji zbog epidemije virusa korona, promenjen i njihov način funkcionisanja i rada, a to u praksi znači da imaju razna ograničenja, od toga da na njivu moraju uz posebnu dozvolu za kretanje, do toga da su određeni proizvođači ostali bez najamnih radnika, a smanjio se i obim proizvodnje.Sanja Kuzmanović, proizvođač organskog povrća iz Čeneja, koja ima osam plastenika, od 3. 100 kvadrata,kaže da joj je najveći problem radna snaga.“Žene, koje kod nas rade u bašti i na njivi, starije su od 60 godina. Ove žene svakako poštuju pravilo da ostanu kod kuće, a tako i moja porodica radi i ponaša se. Dakle, s te strane, posao svakako trpi. Drugi problem je što smo sada u fazi rasađivanja, a to se mora raditi poslepodne, kada je policijski čas. Ako prepodne rasadimo, neće primiti, to mora da se radi uveče”, objašnjava Sanja Kuzmanović.Navodi da, kao vlasnik plastenika, ona može da se kreće uz posebnu dozvolu ministarstva poljoprivrede, a kreće se, objašnjava, do plastenika.“Zahtev smo podneli 26. marta, posle dva dana nam je odobreno i dozvola važi do 6. aprila. Meni je neophodno da se krećem do plastenika, jer on ne sme da ostane otvoren, recimo u slučaju, jakog vetra. Ako ne zatvorim plastenik, svo povrće će mi se ''skuvati'', a to nam nije potrebno na svu ovu muku i situaciju u kojoj smo se našli“, navodi Sanja specifičnosti svog posla i načine na koji se sada snalazi.Kaže da sada nema ništa za prodaju.“Postoje nakupci koji nam dolaze kući i odnosim im robu, to je ono što sada možemo da radimo i tako se snalazimo. Kada rodi i pristigne veća količina povrća, onda ne znam šta će biti. Hoćemo li to moći da prodamo, kome i kako. Za naše malo gazdinstvo je dobro što imamo naše mušterije i njima ćemo uvek prodati“, kaže ona.Na drugom kraju Vojvodine, u Kikindi, situacija je gotovo ista, kada je reč o povrtarima, a taj grad bio je među prvima u kojem su pijace zatvorene, jer je Kikinda bila žarište epidemije.„Kikinda je u početnom periodu bila žarište i kod nas su pijace i trgovinske radnje zatvorene pet dana pre uvođenja vanrednog stanja, rade samo apoteke, poljoapeteke i samoposuluge. Očigledno je da je to urodilo plodom, jer druge sredine su imale u tom periodu više registrovanih na virus“, kaže Nikola Filipović, koji se bavi povrtarskom proizvodnjom, a i predsednik je Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika "Banatska lenija“.Kaže da je novonastala situacija zbog epidemije virusa korona otvorila i "hiljadu drugih problema što se tiče funkcionisanja i rada poljoprivrednika“.“Najveći problem je što je u tom prvom periodu zatvorena i gradska pijaca, pa je samo na par mesta ostala opcija da se može plasirati sveža roba prema kupcima, pa smo mogli nekoliko tranši robe da plasiramo, prvenstveno zelene salate koja je bila sporna. To smo uspeli da plasiramo, ali nam je sad i ta linija zatvorena“, kaže Filipović, uz komentar da se „ljudi sada snalaze kako znaju i umeju“.“Defintivno će biti problema u plasmanu, roba će propadati, poljoprivredna gazdinstva se pozivaju na pravilnike “prodaja sa kućnog praga”, ali ni to ne može da nadomesti ono što imamo u redovnom radu.Govoreći o radu povrtara u Kikindi, Filipović iznosi i detalj u vezi sa dozvolama o kretanju u vreme policijskog časa."Problem je što poljoprivrednik može da ide bez problema, uz dozvolu, ali u traktoru sa kabinom, dok ako krenem autom do plastenika, mogu biti sankcionisan" objašnjava Filipović.Kaže da je veliki problem obaviti sve poslove na otvorenom do pet sati poslepodne.Bora Samardžić, proizvođač povrća iz Pejićevih Salaša kaže da „ne posluju nikako od kako je zatvorena Kvantaška pijaca u Novom Sadu“.„Nešto malo na ulici prodajemo, smestim se kod Kvantaša, pa tamo bduem dok ne počne policijski čas. Uspem nešto malo krompira, luka, kupusa, šargarepe da proda Uprkos svim problemima koje ima svakog dana, kaže:"Jedina lepa vest je što sam juče i prošle nedelje uspeo da prodam robu za Ujedinjene Arapske Emirate, koja je avionom odletela u Emirate“, rekao je Samardžić.