Platni razredi ostaju obećanje, novi rok – 2025. godina

Kalendar obećanja o tome kada će platni razredi biti uvedeni morali bismo da okrenemo nekoliko godina unazad, jer je to reforma o kojoj se govori od 2014. godine. Obećanje ostaju i na dalje, jer su platni razredi dočekali još jedno odlaganje – novi rok je: 2025, prenosi N1.Vlada je imala volju, uverava ministarka Marija Obradović, ali pandemija koronavirusa ih je u realizaciji usporila. Platni razredi zahtevaju izdatke iz budžeta, a Obradović kaže da su u godini pandemije bili drugi prioriteti. Ali osim novca, treba ispuniti još neke tehničke preduslove.„Povezali smo katalog radnih mesta koji usvaja Vlada, sa aktima o sistematizacijama javnih službi, sledeći korak koji moramo da sprovedemo jeste da povežemo radna mesta iz kataloga sa koeficijentima po kojima se sada isplaćuju plate u javnim službama. Očekujem da ćemo do kraja sledeće godine uspeti da obuhvatimo i uskladimo koeficijente sa katalogom za javne službe sa najvećim brojem zaposlenih, kao što su prosveta i zdravstvo“, kaže ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović.Ministarka tvrdi da je odlaganje kao opravdano protumačio i Međunarodni monetarni fond i da Vlada ne odustaje od ideje, već da pltni razredi ostaju visoko na listi budućih prioriteta. Isto poručuje i premijerka, koja je uvođenje platnih razreda najavljivala i dok je bila resorna ministarka.„Stojim pri tome da to treba uraditi, da je to veoma važno, za adekvatno nagrađivanje ljudi pre svega u javnoj upravi i za jedan fer sistem u kome se nagrađuju najbolji i oni koji daju najviše od sebe. Nažalost, zbog pandemije koronavirusa nije bilo realno da radimo i na tako obimnom, sveobuhvatnom, jako kompleksnom zakonu, pa dolazi do dodatnog kašnjenja“, kaže premijerka Ana Brnabić.Iz sindikata „Nezavisnost“ za N1 kažu da nisu iznenađeni novim odlaganjem, ali da su veoma razočarani. Upozoravaju da su se nejednakosti među zaposlenima u javnom sektoru poslednjih godina samo produbile.„Mi smo imali sada situaciju da su kroz povećanja koja su bila različitog nivoa za zaposlene koji rade u zdravstvenom sistemu, za zaposlene koji rade u policiji, vojsci – na neki način su bolje prošli i njihove osnovice su veće nego što su kod ostalih. Mi smo 2014. godine imali neka tri različita nivoa osnovica, sada u ovom trenutku mislimo da postoji više od deset“, kaže Nebojša Pejčinović iz Sindikata uprave, odbrane, pravosuđa i policije Nezavisnost.A upravo bi takve nejednakosti bile izbegnute uvođenjem platnih razreda, jer bi se uspostavila jedinstvena osnovica uz precizno određen koeficijent. Na pravilo „isto radno mesto, iste kvalifikacije – jednaka plata“ – više od 400.000 zaposlenih u javnom sektoru moraće još da pričeka.BONUS VIDEO: Protest prosvetnih radnika ispred Vlade Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fntprotestprosvetnihradnikagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2639494"]