Električari, moleri, vodoinstalateri, keramičari, zavarivači... sve su to zanimanja koja danas na tržištu rada pune oglase u potrazi za radnicima, a i građanima je sve teže da za kućne radove i popravke pronađu majstora. Dnevnice i plate su dobre, ali i pored toga, mladi, očigledno, nerado za svoje obrazovanje biraju ova zanimanja.
Preliminarni rezultati prvog upisnog roka u srednje škole, pokzuju da potrebe tržišta za uslugama zanatlija, nisu adekvatno ispraćene interesovanjem svršenih osnovaca. U svim srednjim školama u Srbiji, ostalo je slobodno još oko 16.000 mesta, a među njima su upravo i ona zanimanja, koja su danas izuzetno tražena i dobro plaćena.
Napravili smo presek interesovanja učenika za tražena zanimanja u najvećim srpskim gradovima Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Vodoinstalateri su među najdeficitarnijim majstorima u Srbiji, a njihove dnevna zarada može da budu i po nekoliko stotina evra. Svojevremeno je celu Srbiju obišao oglas u kome je jedan poslodavac nudio platu od 2.000 evra za dobrog vodoinstalatera. Međutim, i pored dobre zarade, ovih majstora je sve manje, a u celoj zemlji samo četiri grada imaju ovaj smer.
Zbog takve situacije, svršenim osnovcima koji bi možda i hteli da budu vodoinstalateri, u najvećem delu Srbije, uskraćena je mogućnost da se školuju u svom gradu. U praksi se ovaj zanat uglavnom izučava kroz prekvalifikaciju koju nude privatne akademija za obrazovanje, ili se nasleđuje kroz porodičnu delatnost.
I pored očiglednog deficita, u školama koje imaju ovaj smer ostalo je slobodnih mesta.
U Novom Sadu od 30 mesta za vodoinstalatere, ostalo je devet slobodnih, a prvi na listi koji je primljen na ovaj smer imao je 75,38 bodova.
Vodoinstalaterski zanat izučava se i u Koceljevi, gde su ostala još tri mesta od ukupno 15. Učenici koji su primljeni na ovaj smer imali su od 69,56 do 43,77 bodova.
Bolja situacija je u begradskoj opštini Barajevo, gde je na ovom smeru popunjeno svih 15 mesta, a raspon bodova kretao se od 70,43 do 53,55. Vodoinstalaterski zanat izučava se i na smeru „izvođač instalaterskih i završnih građevinskih radova“ u Građevinskoj školi na Zvezdari, gde je od 30 mesta, 17 ostalo slobodno.
U Kosovskoj Mitrovici vladala je totalna nezainteresovanost za vodoinstalaterski zanat, te nije upisan nijedan učenik na 10 slobodnih mesta, koliko ih je ostalo za drugi upisni krug.
Prava jagma na tržištu vlada i za električarima i serviserima klima uređaja. Na njihove usluge građani moraju da čekaju i po nekoliko dana, a samostalni električar mesečno može da zaradi platu u rangu lekara – hirurga.
Ovaj obrazovni profil je rasprostranjeniji od vodoinstalaterskog, ali svršeni osnovci ni za to zanimanje nisu pokazali veće interesovanje.
Niš
Kao nekadašnji centar elektronske industrije u ponudi ima ova zanimanja, ali se učenici nerado upisuju.
U Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“ ostalo je osam slobodnih mesta za električara, od ukupno 15.
Bodovna lista učenika bila je u rasponu od 65,55 do 47,66.
Zanimanje mehaničar grejnih i rashladnih uređaja u niškoj Srednjoj stručnoj školi predviđeno je za 30 učenika a samo je polovina od tog broja izrazila želju u prvom upisnom krugu (bodovi od 58,07 do 41,30).
Beograd
U Građevinskoj školi na Zvezdari, za električara je ostalo 20 slobodnih mesta od 30 ukupno (bodovi učenika 67,64 do 47,12).
Za mehaničara grejne i rashladne tehnike, u tri beogradske škole mesta ima za još 44 učenika. Po 12 u školama Tehnoart i Politehnici (Zemun) i 20 u Tehničkoj školi na Čukaririci. Rapson bodova upisanih učenika u ove tri škole kretao se od 75,23 do 44,09 bodova.
Novi Sad
Smerovi za električara i servisera rashladnih uređaja u novosadskoj Elektrotehničkoj i školi „Mihajlo Pupin“ popunjeni su u prvom upisnom krugu, a prosek učenika koji su se upisali, znatno je viši u odnosu na druge škole i kretao se od 82,10 do 64,52 boda.
Kragujevac
U gradskim školama gotovo sva zanimanja iz spektra elektrotehnike su popunjena u prvom krugu, ali u samom gradu ne postoje konkretno smerovi Električar i Serviser rahladnih uređaja.
U celom Šumadijskom okrugu, jedino u Aranđelovcu postoji smer za električara, gde je posle prvog kruga, od 30 predviđenih mesta ostalo 21 slobodno.
Lista dobro plaćenih zanata ne može da prođe bez zavarivača koji su danas i te kako traženi. I sa zavarivačima situacija je preslikana kao i u prethodna dva slučaja.
Ovaj zanat, poslovično, upisuju lošiji učenici i oni koji izvise na nekim željenim zanimanjima. Ipak, njihova zarada danas može da bude izuzetno pristojna i visoka, a zavarivači su sve traženiji, a posao, bez problema, pronalaze od građevinske do metalske industrije.
Beograd
U Tehničkoj školi „Zmaj“ na Novom Beogradu raspoloživo je još 16 od ukupno 30 mesta, a upisani učenici imali su bodove u rasponu od 69,70 do 43, 72.
Slobodnih mesta za zavarivače ostalo je još u opštinama Sopot i Mladenovac, ukupno 23, dok je svih 30 popunjeno u Tehničkoj školi u Obrenovcu.
Niš
Interesovanje za zavarivače u Nišu je bilo izuzetno malo, te je od 30 mesta upisano samo sedam učenika, dok su 23 osala slobodna. U niškoj Mašnskoj školi bodovi učenika na ovoom smeru su od 54,03 do 36,93.
Novi Sad
U Novom Sadu, smer zavarivača izabrali su učenici sa malo boljim prosekom, prvi na listi imao je 73,56, ali je i pored toga, od 45 mesta, ostalo 12 slobodnih. Poslednji kandidat imao je 43,56
bodova.
Kragujevac
Nekadašnji centar mašinske industrije prednjačio je po broju školovanih zavarivača, a i danas ima najveću upisnu kvotu za ovaj smer. Ipak, od 60 slobodnih mesta više od polovine je ostalo upražnjeno. Čak 39 slobodnih mesta preostalo je za potencijalne zavarivače. Bodovi upisanih učenika su u rasponu od 71.18 do 43,16.
Osim ovih zanimanja, slobodna mesta su ostala i na drugim, manje popularnim obrazovnim programima, ali na tržištu, izuzetno traženim zanatlijama.
Budućim srednjoškolcima još uvek su na raspolaganju zanimanja poput keramičara, fasadera, tesara, montera i dekoratera pregradnih zidova. Iako ovi smerovi nisu atraktivna za školovanje, činjenica je da se „vlasnici“ ovih zanatskih veština brzo zapošljavaju i dobro zarađuju.
U Srbiji su i vozači motornih vozila, pogotovo kamiona i autobusa takođe u deficitu, ali se čini, bar prema upisnim željama osnovaca, da će ta slika biti izmenjena. U gotovo svim školama koje imaju ovaj smer upisne kvote su popunjene.
Niko neće u obućare
Jedno od zanatskih zanimanja koje izumire su obućari, i pored toga što u redovnom sistemu obrazovanja postoje zvančni smerovi. Prema portalu Moja Srednja škola, u celoj Srbiji smer za obućara upisalo je svega 29 učenika. Od tog broja, samo po jedan učenik je u školama na Voždovcu i Alibunaru izrazio želju, dok su ostali, ovaj zanat upisali u Knjaževcu i Beloj Palanci. To su ujedno i jedine četri srpske škole koje imaju obućarski smer.
BONUS VIDEO Top 6 srednjih škola posle kojih je posao zagarantovan
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar