Uoči objavljivanja novog državnog paketa mera za podršku privredi, na stolu je već dugačka lista predloga domaćih stručnjaka, privrednika i udruženja. Probrali smo pet mera koje nude drugačija rešenja od onih u centru pažnje javnosti.
1. Radnicima koji su ostali bez posla ili su „na čekanju“ zbog privremenog zaustavljanja poslovanja u kompanijama treba obezbediti finansijsku podršku
Iako je dosta reči bilo o tome da bi naša Vlada trebalo da se ugleda na Hrvatsku, ako već ne na neke razvijenije članice EU, i da učestvuje u isplati plata u periodu pandemije i neposredno posle ukidanja vanrednog stanja, malo ko se zauzeo za direktnu isplatu novca radnicima, a ne preduzećima.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, koji je za Nova.rs štetu od koronavirusa procenio na barem 900 miliona evra, smatra da bi država mogla da formira fond iz koga bi odobravala vanrednu socijalnu pomoć radnicima koji su usled epidemije prestali da dolaze na posao.
Sa druge strane, predsednik UO Mona Hotel Management i jedini privrednik koji je objavio sopstvenu listu predloga mera, Tomislav Momirović, smatra da bi država trebalo da isplati po 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po zaposlenom, kako bi se sačuvala radna mesta – i to direktno radnicima, a ne kompanijama.
2. Narodna banka Srbije da kupuje korporativne obveznice srednjih i velikih preduzeća
Udruženje finansijskih direktora Srbije (UFDS) predložilo je da NBS, nakon ukidanja vanrednog stanja, prioritetno kupi korporativne obveznice, koje bi izdala srednja i velika preduzeća, pri čemu bi se obveznice mogle izdati na 1-7 godina, sa najviše do 50% kreditne zaduženosti i prinosom od 1%.
Domaće kompanije, inače, retko izdaju korporativne obveznice, pre svega zato što su im dostupni drugi izvori finansiranja, poput (subvenicionisanih) kredita.
„Obveznice bi bile dinarske i Narodna banka Srbije bi ih otkupila samo od kompanija koje nisu otpuštale radnike za vreme trajanja vanrednog stanja i koje nemaju zaposlene koji ostvaruju minimalnu zaradu. Smatramo da je ovo dugoročna mera kojom bi se značajno upumpala likvidnost privredi po završetku vanrednog stanja“, ocenjuju u UFDS.
3. Država kroz pregovore da odloži plaćanje kamata na svoj dug i da prepolovi subvencije
Ekonomista i konsultant Dragovan Milićević izračunao je da u ovoj godini Srbiji recesija ne gine, pre svega zbog drastičnog usporavanja rasta ili pada u industrijama koje su ključne za našu privredu, kako je i rekao za Nova.rs
Milićevićev savet državi je da pokuša da, kroz pregovore, odloži plaćanje kamata na inostrano zaduženje, što bi, prema njegovoj računici, trebalo da obezbedi „prostor“ od oko 950 miliona evra u budžetu.
Takođe, Milićević se zalaže za to da država smanji iznos subvencija investitorima za 400 miliona evra, i da takvu vrstu podrške zadrži samo za-poljoprivrednike.
4. Da se napravi poseban fond za opštine najviše pogođene epidemijom
Alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED-među prvima je objavila sopstveni predlog deset mera za oporavak privrede.
Jedna od njih je i sugestija da se uspostavi poseban fond za finansijsku podršku lokalnim samoupravama, odnosno regionima čije su stanovništvo i privreda najviše pogođeni epidemijom.
Od članica NALED-a stigla je i sugestija da bi firme koje se bave sakupljanjem otpada od hrane, poput ulja, a koje zbog vanrednog stanja nemaju posla, mogle da preusmere svoje aktivnosti na pomoć lokalnim samoupravama pri dezinfekciji gradskih površina, pošto poseduju odgovarajuće cisterne i kamione za takav posao.
5. Da se proglase delatnosti od esencijalnog značaja, i proglasi radna obaveza za njihove zaposlene
Unija poslodavaca Srbije (UPS) smatra da obavezno treba rešiti status kompanija koje su u svetlu vanrednog stanja označene kao snabdevači esencijalnih proizvoda.
Njihova sugestija je da u takve snabdevače spadaju treba ubrojati proizvođače i trgovce prehrambenom robom, osnovnim životnim namirnicama i zaštitnom opremom i slično, kao i proizvođače lekova i apotekare koji imaju status snabdevača, pa i pružaoce komunalnih i telekomunikacionih usluga.
UPS smatra da za ove delatnosti treba proglasiti neku vrstu radne obaveze za zaposlene, a da se ovim poslodavcima ostavi na odlučivanje da pojedine zaposlene oslobode ove obaveze prema stvarnoj situaciji a ne prema trenutnim preporukama.
Pratite nas i na društvenim mrežama: