Nejednakost raspodele dohotka u Srbiji je visoka, jer je pokazatelj kvintilnog odnosa iznosio 5,9 u 2021, piše u Programu ekonomskih reformi za period 2023-2025 koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija, piše Nova ekonomija.Kvintilni odnos, mera nejednakosti raspodele dohotka, predstavlja odnos ukupnog dohotka 20 odsto najbogatijeg stanovništva i ukupnog dohotka 20 odsto najsiromašnijeg stanovništva.

Čekaju se efekti socijalne karte  i „eventualne uštede“

Poboljšanje adekvatnosti socijalnih davanja za stanovništvo ispod praga siromaštva i preraspodela sredstava između postojećih programa predstavlja izazov već dugi niz godina, navodi se u Programu.Razmatrano je, kako piše, više varijanti koje će doprineti povećanju novčane socijalne pomoći, ali se smatra da je potrebno sačekati efekte primene Zakona o socijalnoj karti  i eventualne uštede. To će u uslovima budžetskih ograničenja doprineti povećanju novčane socijalne pomoći.U aprilu je počela primena Zakona o socijalnoj karti, i tada je registar Socijalna karta počeo sa radom, piše u Programu.Registar, kako se objašnjava, objedinjuje baze svih neophodnih državnih organa, čime omogućava bolju kontrolu socijalnih davanja i pravedniju raspodelu novca za socijalno najugroženije kategorije.Analiza efekata primene registra socijalna karta radiće se početkom 2023. godine.U 2021. godini stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 21,2 odsto i u odnosu na 2020. godinu niža je za 0,5 procentnih poena. Lica starosti od 18 do 24 godine bila su najviše izložena riziku od siromaštva.Radi se procentu lica čiji je (raspoloživi ekvivalentni) prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. iznosio 24.064 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.Prosečna minimalna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo u Srbiji iznosila je 39.623,18 dinara (337 evra) u 2021. godini, dok je prag rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo (dvoje odraslih i jedno dete starosti do 14 godina) iznosio 43.315 dinara (368 evra).„U isto vreme, iznos novčane socijalne pomoći koju ostvaruje tročlana porodica (nosilac prava, dodatak za odraslo lice i dodatak za dete) iznosi 17.244 dinara (147 evra), što je manje od polovine kako prosečne minimalne potrošačke korpe tako i praga rizika od siromaštva“,  piše u Programu ekonomskih reformi.Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2023-2025. godine dostavljen je Evropskoj komisiji 31. januara 2023. godine.Kao prioritetni izazovi navedeni su: 1. povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva. 2. stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i 3. ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta.Srbija kao  država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period.U izradi ERP učestvuju Ministarstvo finansija, Rebulički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i članovi interesorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP.ERP 2023- 2025 će biti detaljno diskutovan sa predstavnicima EU do maja 2023. godine.BONUS VIDEO Kako najsiromašniji žive i zašto nas je sve manje?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=probudise2212uglomertamaramisirlicnenadjevtovic-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4926346"]