7
Jedna od glavnih alatki koju predstavnici vlasti koriste za očuvanje socijalnog mira i pridobijanje glasačkog tela je konstantno bombardovanje pričom o tome da se u Srbiji živi bolje nego ikada, da su plate najveće u istoriji, a životni standard na zavidnom nivou. Time nas gotovo svakodnevno zasipaju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali. Čak i zvanični podaci pokazuju suštu suprotnost. U našoj državi, čini se, rastu samo cene i javni dug, dok plate i proizvodnja beleže pad.
Ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić na svom Tviter nalogu je objavio podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za april ove godine, koji jasno pokazuju da srpska ekonomija nije toliko dobro koliko vrh vlasti predstavlja.
Najveći pad beleži se u kapitalnim budžetskim rashodima, što su zapravo javne investicije, a pad iznosi 43,1 odsto.
Sledi pad subvencija koje daje država, i to za 31,3 odsto.
Pad je zabaležen i u građevinskoj industriji, gde je u odnosu na isti period prethodne godine, u aprilu izdato 11,1 odsto manje građevinskih dozvola. U padu od 9,5 odsto je promet u industriji, a 6,1 procenata iznosi pad prometa u trgovini na malo. Za 5,6 odsto smanjeni su prihodi od PDV-a.
PROČITAJTE JOŠ
7
7
5
Prerađivačka industrija je u aprilu zabeležila pad od 2,6 odsto.
Pored svega ovoga, u padu je i prosečna plata, ista ona za koju građani slušaju da je “najveća ikada”. Tako je ona u aprilu iznosila 83.812 dinara, a samo mesec dana ranije 85.485. U odnosu na prošlu godinu plata je nominalno veća za 14,8 odsto, ali realnost je drugačija.
Nominalno veća plata znači da je na račune srpskih radnika poslodavac zaista uplaćivao više novca. Međutim, realno su plate manje za 0,3 odsto. To zapravo znači da, i pored povišice, građani sada mogu da kupe manje nego pre godinu dana. I kada se gleda duži period, od januara do aprila 2023. godine, vidi se pad u odnosu na prethodnu – od 0,4 odsto.
Kako za „Novu“ kaže Dušan Nikezić, teško je izdvojiti samo jedan pokazatelj koji je najalarmantniji, pošto su svi međusobno povezani i samo potvrđuju da nam se zemlja, pred našim očima, „ekonomski raspada“.
Nikezić ističe da je najviša inflacija u poslednjih 20 godina dovela je do dramatičnog pada primanja i životnog standarda građana, što se prenelo na pad potrošnje, koja je uslovila pad prihoda od PDV-a, dok je pad poreskih prihoda doveo do smanjenja kapitalnih rashoda i subvencija, što onda ima dodatni negativni uticaj na ionako nisku privrednu aktivnost u zemlji, ali i na zaduživanje, koje je samo u poslednjih šest meseci povećano za tri milijarde evra.
I pored toga što inflacija stidljivo pada, malo je onih osnovnih životnih namirnica čije cene padaju. Nađe se pokoje pojeftinjenje, ali svi koji su ovih dana otišli u prodavnicu mogli su da primete vrtoglavo visoke cene na rafovima.
A raste i javni dug. Na dan 30. aprila, kada je Uprava za javni dug objavila poslednji izveštaj, javni dug iznosio je 35.230.450.311 evra.
Kako kaže Nikezić, za ovakav pad ogovorna je „pogrešna ekonomska politika vlasti, zasnovana na prekomernom zaduživanju, ad-hoc rejting merama, partijskom kadriranju, korupciji i povlađivanju firmi bliskih vrhu vlasti.“
„Probajte da nađete jedan veliki državni projekat koji ne sadrži sve gore navedene atribute i sve će vam biti jasno“, kaže Nikezić.
Prema rečima našeg sagovornika, „takav nakaradni sistem“ je i doveo do toga da u prethodnih 10 godina budemo na samom dnu regiona po ekonomskom rastu i među četiri najsiromašnije zemlje u Evropi.
„Ovaj sistem mora iz korena da se menja“, smatra on.
Nikezić ističe da vlast planira i dodatno zaduživanje kako bi podelila pomoć svima, osim onima koji su zaista ugroženo. Time će, ističe naš sagovornik, inflacija biti povećanja, a nastaviće se začarani krug zaduživanja, inflacije, pada potrošnje, pada proizvodnje i, konačno, pada životnog standarda građana.
„Stalno ponavljamo da moramo odmah da podržimo domaću privredu umesto šačice stranih investitora, ubrzamo evropske integracije umesto štetnih aranžmana o slobodnoj trgovini sa Kinom i Turskom, borimo se protiv korupcije nasuprot opštoj kriminalizaciji društva, da ograničimo marže za 100 osnovnih životnih namirnice umesto povećanja cene struje, gasa i komunalija, uložimo u domaću poljoprivredu umesto uvoza hrane, angažujemo profesionalno rukovodstvo u javnim preduzećima umesto nestručnih partijskih poslušnika, proizvodimo metalne proizvode umesto izvoza metalnih ruda, koristimo bespovratna sredstva EU za izgradnju infrastrukture umesto skupih kredita stranih vlada, povećavamo plate u zdravstvu, obrazovanju i kulturi, umesto samo specijalcima i tenkistima, da oporezujemo ekstraprofit rudarskih i energetskih kompanija umesto devastacije srpskih prirodnih resursa i najviših cena goriva u regionu. Očigledno, ova vlast nema ni znanja ni volje da primeni bilo koju od ovih mera, pa zato i ne treba da čudi što smo sa rastom BDP-a od samo 0,7 odsto u prvom kvartalu 2023. godine, slabiji i od evropskog proseka i od razvijenih evropskih zemalja poput Španije koja ima rast 3,8 odsto, Danske – 2,4 procenta ili Italije sa rastom od 1,9 odsto, ali i od zemalja u regionu, poput Crne Gore koja ima rast od 6,1, Hrvatske 2,6, Rumunije 2,8, Bugarske 2,3 ili Severne Makedonije sa rastom od 2,1 odsto“, konkretan je Nikezić.
Ekonomski novinar Miša Brkić kaže za portal Nova.rs da su ovi podaci sasvim očekivani.
Prema njegovim rečima, oni pokazuju raskorak između svetske realnosti i onoga što građanima Srbije serviraju predstavnici vlasti.
“Svetska ekonomija ide drumom, a naši političari na vlasti šumom. Oni šire optimizam bez ikakvog pokrića. Ceo svet je i dalje u ozbiljnoj krizi, evo i Nemačka, koja je naš partner, je u tehničkoj recesiji. Sada na naplatu stižu uzroci globalne krize, a i kod nas, kao i u svetu, vlada velika neizvesnost”, kaže Brkić.
Kako naš sagovornik objašnjava, za kretanja u različitim sektorima postoje sasvim logična objašnjenja. Primera radi, pad prometa u prerađivačkoj industriji pokazatelj je krize snabdevanja.
“Nema dovoljno sirovina, repromaterijala, lanci snabdevanja su pokidani”, navodi Brkić.
Takođe, manji je promet u maloprodaji, a naš sagovornik to objašnjava jednostavnom činjenicom – kriza je i ljudi nemaju novca.
“Potrošači se suzdržavaju od kupovine. Imaju manje para, ali postoji da neizvesnost, pa gledaju I da uštede. Neki čak menjaju dinare u evre kako bi sačuvali vrednost novca”, zaključuje naš sagovornik.
Nikezić takođe smatra da ne živimo u „zlatnom dobu“ o kojem građani slušaju.
„Mislim da najbolji dokaz kako se zaista živi u ‘zlatnom dobu’ predstavlja pojeftinjenje hleba Sava od tri dinara, što predstavlja uštedu od samo 90 dinara na mesečnom nivou, a romoviše se od strane državnog vrha kao ključna ekonomska mera. Da živimo u ‘zlatnom dobu’ ne bi u prvom razredu srednje škole bilo 20 odsto manje učenika, ne bi bilo 23 odsto manje diplomiranih studenata i, u krajnoj liniji, ne bi nas bilo milion manje nego pre samo 10 godina“, kaže Nikezić.
BONUS VIDEO Evo kako izgleda „ekonomski tigar“ u praksi i to u lokalnoj prodavnici
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare