Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je rang listu za prvu održanu aukciju za dodelu premija za vetroelektrane i solarne elektrane. Kada su u pitanju premije za vetroelektrane, novac su dobile četiri firme. Tri su kompanije iza kojih stoje ofšor firme iz inostranstva, dok je suvlasnik četvrte Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića. On je u javnosti već poznat po tome što je država od njegovih ili povezanih firmi za otkup struje iz obnovljivih izvora, a po privilegovanoj ceni, platila milione evra.
Od proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora, država otkuplje struju, i to po cenama koje su više od tržišnih. Tako ovi proizvođači imaju priliku da dobro zarade, i to bez ikakvog rizika. Sve ono što oni ne isporuče, ne proizvedu, mora da plati Elektroprivreda Srbije.
Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je sredinom juna aukciju za dodelu tržišnih premija za vetroelektrane i solarne panele, koja je završena 15. avgusta. Na toj aukciji, različiti investitori nadmetali su se u tome ko će dobiti premije. Kada su u pitanju vetroelektrane, za kvotu od 400 MW nadmetalo se devet projekata. Novac su dobile kompanije iz Luksemburga, Holandije, Mađarske i sa Kipra.
Najveću kvotu, od 210 MW po ponuđenoj ceni od 64,48 evra po megavat-času, dobila je kompanija Vetrozelena. Vlasnik Vetrozelene je CWP Europe, kompanija koja je registrovana u Luksemburgu.
U pitanju je, prema svemu sudeći, ofšor kompanija zbog čega je teško utvrditi ko stoji iza njih. Of šor zone upravo i služe za to – prikrivanje pravog identiteta vlasnika.
Inače, CWP Europe je, u aprilu ove godine, potpisala ugovor sa kompanijom PowerChina Resources o ulaganju u najveću vetroelektranu u Srbiji kod Pančeva. To praktično znači da će novac koji daje država otići u ruke još jednog kineskog investitora.
PROČITAJTE JOŠ
Naredna kompanija, sa kvotom od 108,5 MW po ponuđenoj ceni od 73,7 evra po megavat-času, je Čibuk 2 wind energy, koja je zapravo u vlasništvu kompanije Čibuk 2 HoldCo.
Vlasništvo dele holandska firma Masdar ces Europe i luksemburška Taaleri Development Holdings.
Dakle, novac iz državne kase otići će još jednoj firmi čiji je stvarni vlasnik prikriven.
Enlight K2-Wind naredna je firma koja je dobila kvotu od 35 MW po ceni od 38,88 evra po megavat-satu. Još jednom, novac ide u ruke stranaca.
Naime, vlasništvo ove kompanije podeljeno je na tri dela.
Prva firma je Drylake limited sa Kipra, a druga Enlight EU energies Limited Liability Company sa sedištem u Mađarskoj.
Treći vlasnik je kiparska kompanija Wed wind energy developments limited.
Kvota koju je dobila poslednja firma za 13,5 MW je 79 evra po kilovat-času. To je ujedno najviše novca po kilovatu.
U pitanju je firma Crni vrh power.
Polovinu vlasništva ima Ivan Pantelić, a drugu polovinu dobro poznato ime. U pitanju je Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bivši direktor Elektromreža Srbije (EMS).
Ova kompanija je, inače, prvu građevinsku dozvolu za početak izgradnje infrastrukture za potrebe vetroelektrane dobila u julu prošle godine.
Petrović je već godinama u poslu sa obnovljivim izvorima energije, a svoj udeo u “Crnom vrhu” otkupio je krajem avgusta 2020. od Pantelića, koji je tada bio jedini vlasnik.
On je razvio ozbiljan biznis sa malim hidroelektranama, pa je, kako je otkrio CINS, samo tokom 2017. godine, od hidroelektrana koje su povezane sa Petrovićem, država otkupila struju za 2,9 miliona evra, a naredne, 2018, za 3,1 milion.
Petrović je za struju proizvedenu u malim hidroelektranama od države 2019. godine dobio 2,3 miliona, a 2020. 1,9 miliona evra, objavio je CINS. 3,1 milion evra dobio je 2021. godine.
Tokom prošle godine, deset malih hidroelektrana koje se povezuju sa Petrovićem prodale su sutruju državi za 2,9 miliona evra, objavio je CINS.
Inače, još od 2013. godine na svakom računu za struju postoji nakanda za povlašćene proizvođače, koju obavezno plaćaju svi potrošači, a koje završe kod proizvođača struje iz obnovljivih izvora preko državnih subvencija.
Od 2021. stupio je na snagu Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, a na osnovu njega je doneta Uredba o kvoti u sistemu tržišne premije za vetroelektrane.
Na osnovu toga je sada i održana aukcija na kojoj su dodeljene kvote.
Sistem funkcioniše tako što firma (prethodno mora da ispuni određene kriterijume) licitira garantovanu cenu struje za određen broj kilovata.
Ukoliko na tržištu ta cena bude manja, EPS je u obavezi da isplati garantovanu ugovorenu cenu. Ono što je u celoj ovoj priči važno napomenuti je da ovi proizvođači struje iz obnovljivih izvora energije imaju prioritet pristupa elektromreži Srbije.
To u praksi znači da će sutra čak i u kriznoj situaciji oni će imati prednost u odnosu na kapacitete EPS-a. Osim toga, oni nemaju obavezu da struju prodaju EPS-u, već mogu da trguju i na inostranom tržištu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare