27
Ministar finansija Siniša Mali sklopio je u ime Vlade Srbije, uz odobrenje premijerke Ane Brnabić, ugovor sa norveškom firmom “Rystad energy” koji će u prve četiri faze iznositi 1,55 miliona američkih dolara. Pored toga što je posao sklopljen pod oznakom “strogo poverljivo”, ministar Mali je tek nakon postignutog dogovora o saradnji o svemu obavestio nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike. O ovom poslu u javnosti prvi govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali bez iznošenja detalja o tome šta su to dogovorili sa predstavnicima ove norvške kompanije.
U dokumentu u koji je portal Nova.rs imala uvid, navodi se da je ceo posao podeljen u pet faza takozvanih modula.
Prvi, koji je trebalo da je završen, podrazumeva analizu trenutnog stanja u energetskom sektoru Srbije, kojim bi trebalo da se utvrde problemi i predlože načini da se oni ublaže.
U drugoj fazi, kako se navodi u dokumentu, pažnja će biti usmerena na ono što treba preduzeti u sistemu, a ne pojedinačno u preduzećima i institucijama. Analaizraće se proizvodni kapaciteti, kvalitet proizvodnje, gubici u sistemu, tarife, cene…
Norvežani navode, između ostalog, da je ono što može da utiče na poboljšanje situacije “prilagođavanje cena – tržišne cene i nivoi subvencija”.
U ovoj fazi sve mere koje budu preduzete su, kako se navodi, kratkoročne, jer se očekuje da brzo daju rezultat.
Ova faza je jedna od najzanimljivijih, pre svega, zato što se u okviru nje dominantne teme upravljanja i strukture javnih preduzeća. Naime, uradiće se procena postojećih sposobnosti, način na koji bi državna preduzeća trebalo da pristupe ovoj promeni i koju bi ulogu trebalo da ima privatni sektor.
“Presipitaće trenutnu postavku, kako u pogledu vlasništva i direktnog upravljanja sektorom, tako i u pogledu strana koje imaju uticaj; kako Srbija može iskoristiti koncesijsku rundu i druga sredstva za privlačenje privatnih ulaganja u energetski sektor”.
Iz ovog se može zaključiti da bi u narednom periodu, uz savetodavni angažman Norvežana, mogli da otpočnu i razgovori o uplivu privatnog kapitala u Elektroprivredu Srbije. To bi bilo moguće zato što je EPS otpočeo proces promene statusa javnog preduzeća u akcionarsko društvo.
U ovoj fazi biće utvrđene dugoročene strateške prilike za Srbiju, odnosno perspektive energetskog sektora do 2050. godine.
Kako se navodi u ovom dokumentu, za Srbiju će biti definisana tri moguća puta – brza tranzicija (snažna ulaganja u novu energiju i novu tehnologiju), spora tranzicija (veće oslanjanje na postojeću energiju, manja ulaganja u novu), treća faza (Srbija na nuklearni pogon, korišćenje nove nuklearne tehnologije).
Peta faza podrazumeva nastavak podrške Vladi Srbije i njenim državnim preduzećima prema potrebi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
