1
Plaćanje poreza na imovinu je zakonska obaveza svih građana koji na svoje ime imaju upisanu nekretninu ili zemlju. Visina godišnjeg poreza zavisi od veličine imanja i iznosa stope poreza na imovinu koju određjue svaka loklana samouprava u Srbiji, ali je zajedničko za sve građane, da će im za svaki dan kašnjenja u plaćanju ove obaveze biti zaračunta zatezna kamata.
Beograđanka Biljana Milanović opekla se, doduše blago, o pošast zvanu zatezna kamata.Rešila je da nakon ostavinske rasprave plati sva zaostala dugovanja za porez na imovinu. Zbog samo 10 dana čekanja, dug je narastao za 80 dinara.
„Nakon smrti majke, brat i ja smo nasledili stan, čekajući na ostavinu čekali smo i na nova poreska rešenja. U Poreskoj upravi u beogradskoj opštini Stari grad raspitala sam se za preostala poreska dugovanja i bila spremna da ih platim. Suma nije bila beznačajna, 28.200 dinara, trebalo mi je neko vreme da je sakupim. Kada je konačno došlo vreme za uplatu, rečeno mi je da je dugovanje sada 28.280 dinara. Dakle, za samo 10 dana, zahvaljujući zateznoj kamati, dug je porastao za 80 dinara“, ispričala nam je Biljana i poručila ostalima da ne čekaju sa uplatama, jer zatezna kamata samo zateže.
Poslovica iz naše narodne mudrosti kaže da je „dug zao drug“, a u slučaju zatezne kamate je to zaista tako.
Najjednostavnijim rečima, što više odlažete plaćanje poreza posle naznačenih rokova, dug će se uvećavati, a zatezna kamata obračunava se na dnevnom nivou.
Poreski savetnik Đerđ Pap, za Nova.rs podseća da je 14. februar rok za plaćanje poreza na imovinu za prvi kvartal ove godine, a da za one koji u tom roku ne izmire dugovanje, zatezna kamata počinje da se obračunava već od 15. februara.
Dodaje i da je iznos zatezne kamate određen zakonom i upućuje nas na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Član 75. tog zakona, definiše da je kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode, jednaka referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije (NBS) plus 10 procentnih poena. Kada se sve to sabere, reč je o ukupnoj godišnjoj kamatnoj stopi, dok mesečna kamata iznosi 1/12 godišnje stope.
Osim zatezne kamate, poreski obveznici mogu da budu i prekršajno kažnjeni za neplaćanje svojih obaveza.
„Poreska uprava može da pokrene prekršajni postupak protiv građana koji ne uplate porez na vreme. Međutim, u praksi se nije mnogo dešavalo da to toga dođe, bar koliko ja znam. U Zakonu postoji i ta odredba i moglo bi da se desi da, pored uračanavanja zatezne kamate, Poreska uprava pokrene postupak, a kazna za taj prekršaj je 5.000 dinara za fizička lica“, rekao je Đerđ Pap.
Kada se plaća porez na imovinu?
Rešenja o utvrđenom porezu na imovinu izdaju lokalne poreske uprave i ona se odnose na kalendarsku godinu. Međutim, taj iznos ne mora da se plati odjednom, već građani porez plaćaju kvartalno u četiri godišnje rate.
Postoje tačno određeni datumi do kada se plaća porez za svako tromesečje, a to je 15. u mesecu i to u februaru, maju, avgustu i novembru.
Ko ne ispoštuje taj rok, već od narednog dana, na nastali dug počinje da mu se obračunava zatezna kamata.
Od svih naznačenih termina za plaćanje poreza, možda je najkritičniji onaj 15. avgusta, jer ,,pada‘‘ u sezoni godišnjih odmora, pa ljudi često propuste da ga plate u tom roku. Kako biste izbegli sudbinu naše sagovornice s početka teksta i plaćanje zatezne kamate, ne bi bilo loše da ova četiri datuma sebi naznačite u nekom podsetniku.
Dug mora da se plati – ne zovite organizacije za zaštitu potrošača
Plaćanje poreza na imovinu je zakonska obaveza, a i obračunavanje zatezne kamate uređeno je prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
U praksi, to znači, da za nastali dug ne možete da se žalite organizacijama za zaštitu potrošača i da ćete jednostavno morati da platite iznos koji vam dostave iz Poreske uprave.
Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) za Nova.rs objašnjava da plaćanje poreza na imovinu nije potrošački odnos.
„Tu nema nikakve kupovine usluga, porez je zakonska obaveza građana i u ovom slučaju ne možemo da govorimo o potrošačkim pravima. Samim tim, organizacije potrošača ne mogu time da se bave, jer to nije u okviru naše deletnosti“, rekao je Nikolić.
Građani Srbije u svakom trenutku mogu da provere svoja poreska dugovanja i dobiju informacije o svom porezu na imovinu, elektronskim putem preko Jedinstvenog informacionog sistema lokalne poreske administracije, koji je onlajn dostupan od 2019. godine.
BONUS VIDEO: Za kašnjenje plaćanja poreza – zahtev za prekršajni nalog
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
