Prodaja Komercijalne banke slovenačkoj NLB izaziva oprečna mišljenja u javnosti, pa tako Udruženje banaka pozdravlja ovu odluku, dok profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da jednu takvu banku nije trebalo prodavati.
Generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić smatra da je prodaja Komercijalne banke veliki događaj za Srbiju i bankarsko tržište uopšte.
„Svedoci smo u poslednjih pet do šest godina ukrupnjavanja banaka, jedni dolaze, drugi odlaze, za nas je bitno da postoji veliko interesovanje i ovo je dokaz da je ekonomska situacija u Srbiji“, izjavio je za Tanjug Vasić.
On je naveo da će kao efekat prodaje država dobiti kapital koji će prema najavama političara biti reinvestiran ili uložen u neke infrastrukturne projekte.
„I klijenti će dobiti, jer, prema najavama, dolazi jedna od jačih regionalnih banaka“, rekao Vasić i ocenio da regionalno prisustvo novog vlasnika može da da impuls novom rastu ekonomije.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubješić navodi da država više neće moći da računa na buduće profite i dividendu koju bi mogla da dobija, dok, sa druge strane, po osnovu transakcija dobija jednu veliku vrednost.
Banke u Evropi, kako navodi Grubješić, se prodaju za najviše 20 do 30 odsto preko knjigovodstvene vrednosti, dok se prema najavama Komercijalna banka prodaje po ceni oko ili blizu knjigovodstvene vrednosti.
„Izgleda da je ponuda NLB u međuvremenu poboljšana, a to znači da će banka biti prodata relativno povoljno“, kaže Grubješić i dodaje da će vreme pokazati da li je doneta dobra odluka.
On ističe da manjinski akcionari u trenutku prodaje banke nisu zaštićeni i da ponuda ne obuhvata njihove akcije jer država prodaje Komercijalnu na javnom tenderu.
Kako navodi, predstoji konsolidacija vlasništva jer sigurno postoji želja NLB banke da bude 100 posto vlasnik, ali i to može potrajati neko vreme posle kupovine državnog paketa.
„Nastaviće se trgovina na berzi tim manjinskim paketom akcija, i treba očekivati da će se to polako završavati dok ne dođe eventualno do neke ponude za preuzimanje“, kaže Grubješić i dodaje da manjinski akcionari “mogu igrati i na dividende od uspešnog poslovanja Komercijalne pod novim vlasnikom”.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić ističe za Tanjug da je trebalo dobro razmisliti da jedna velika i tako dobra banka kao Komercijalna ostane u vlasništvu države.
„Kada prodajete dobru banku, koja je među najboljima u Srbiji, u svakom većem mestu ima ekspozituru, ima najveću deviznu štednju građana jer imaju u nju najveće poverenje, ima dobru tradiciju, a u poslednje dve-tri godine zabeležila je prilično visoku dobit, postavlja se pitanje – zašto“ pita Savić.
On smatra da nije bilo ekonomskih razloga za prodaju Komercijalne banke, izuzev, kako je naveo, “činjenica da je to deo onog standardnog paketa da sve u Srbiji treba privatizovati – pa i banke“.
Savić naglašava da je prednost državne banke što može da ima razumevanja za projekte od nacionalnog interesa, a kao primer navodi mala i srednja preduzeća kod kojih strane banke vide prevelik rizik.
„Neće stranci da ulažu u srpska mala i srednja preduzeća i da snose rizik koji to prati, a bez njihovog razvoja nema ozbiljnog razvoja Srbije“, zaključuje Savić,
On dodaje da je predati celokupan finansijski sistem u ruke stranaca opasno i da se to najbolje vidi kada dođe do ekonomske krize.
