Komercijalna postaje NLB banka. Da li će i kada promeniti naziv, zavisi od plana novog vlasnika sa kojim bi kupoprodajni ugovor trebalo da bude potpisan narednih dana.
Srbija definitivno prodaje Komercijalnu banku. Dogovor sa slovenačkom NLB bankom, najboljim ponuđačem na tenderu sprovedenom prošle godine je postignut, očekuje se još samo potpis na ugovoru, saznaje Nova.rs u Vladi Srbije.
S obzirom da je reč o banci koja je listirana i na Londonskoj berzi, zvaničnici izbegavaju bilo kakve spekulacije informacijama o konačnom zaključivanju ovog posla. Isto je i sa kupoprodajnom cenom, koja se, nezvanično, kreće oko 450 miliona evra za državni paket od 83, 23 odsto akcija Komercijalne banke.
Kada je, u proleće 2019. započela privatizaciju Komercijalne banke, Republika Srbija bila je vlasnik nepunih 42 odsto akcija. Plan, koji je potom i sproveden, bio je da se otkupe paketi vlasništva od četiri međunarodna akcionara, prvo DEG i Swedfonda u junu, pa potom i od EBRD i IFC u novembru 2019.
Na žalost, pribavljanje većinskog paketa državu je skupo koštalo, jer je cena po akciji bila definisana unapred, ugovorom potpisanim pre 11 godina.
Slovenačka NLB banka u Srbiji ima svoju kćerku-banku pod istim nazivom. Kada se spoji sa Komercijalnom bankom izbiće u sam vrh srpskog bankarskog tržišta sa ukupnom aktivom od gotovo 486 milijardi dinara. Više od nje imaće samo Banka Inteza, prva na tržištu Srbije po ukupnoj imovini od 633 milijarde dinara.
Prodaja jedne od tri preostale banke u državnim rukama – uz Komercijalnu tu su Poštanska štedionica i Srpska banka usmerena na namensku industriju – izazvala je dosta polemika u javnosti.
Reč je o visokokapitalizovanoj banci, trećoj na tržištu po vrednosti aktive, sa najvećom pojedinačnom prikupljenom štednjom građana. Ima više od 200 poslovnica, a posluje i na teritoriji Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Posluje profitabilno, prema podacima banke lane je profit premašio 8,8 milijardi dinara.
Dok na prodaji insistira MMF, preporučuje je i Fiskalni savet, a ministar finansija poručuje da započeti postupak privatizacije mora da se privede kraju, guverner NBS Jorgovanka Tabaković drugačijeg je mišljenja.
Ona smatra da država može da bude odgovoran vlasnik.
“Ako slovenačka država može da ima značajno učešće u NLB banci i da se pojavljuje kao kupac u Komercijalnoj, može i država Srbija, za koju smatram da je mnogo odgovornija u finansijskom smislu od većih i značajnijih država u regionu”, poručila je nedavno guverner NBS, dodajući da je to njeno mišljenje i da ima pravo da ga iznese, kao i da ne očekuje da bilo ko zbog toga promeni svoju odluku ili se zbog toga na nju naljuti.
Intersantan je podatak da će se EBRD, koga je Republika Srbija “isplatila” pri otkupu akcija Komercijalne banke, kroz ovu privatizaciju vratiti u vlasničku strukturu. Doduše, ne u istom obimu.
Prema podacima sa zvanične internet stranice NLB banke Ljubljana, EBRD je naveden kao vlasnik akcija, sa udelom većim od pet, a manjim od 10 odsto.