6
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević reagovao je na tekst "Pod Vučićem pola Srbije daleko od prosečne plate" koji je objavljen 17.marta u dnevnom listu "Nova".
Saoštenje direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića prenosimo u celini:
„Po ko zna koji put kvazianalitičari i kojekakvi eksperti ‘otkrivaju’ toplu vodu objašnjavajući široj javnosti da prosečna zarada nije adekvatna mera za sagledavanje lošeg standarda građana i stepena siromaštva. Niko ko se ozbiljno bavi pitanjem siromaštva i nejednakosti ne govori o ovim fenomenima na bazi statistike zarada. Zarade se ne koriste kao relevantna mera egzistencijalnog minimuma iz prostog razloga što ne odražavaju ukupne prihode, standard i egzistencijalne uslove stanovništva jer za to postoje drugi adekvatniji pokazatelji.
Ali da se vratimo na zarade. Stalno se ukazuje na to da se iza indikatora prosečne zarade nešto krije i da ona predstavlja nešto što ne predstavlja. A zapravo se prosečna zarada uvek računa isto, kao prosta aritmetička sredina zarada svih zaposlenih građana koji rade za platu. Ono što je novina je da su se od 2018. godine, od kada se u statistici zarada za izračunavanje prosečne zarade koriste podaci Poreske uprave, stekli uslovi za računanje nekih dodatnih pokazatelja, poput medijalne zarade i distribucije zarada.
To bi trebalo tumačiti kao napredak zvanične statistike i koristiti kao prednost za bolje sagledavanje promena na tržištu rada jer mnoge evropske zemlje i dalje objavljuju prosečnu zaradu kao jedini statistički pokazatelj na temu zarada. Umesto toga pojedini „analitičari“ i „eksperti“, koji još uvek nisu savladali osnovne definicije i medijalnu zaradu pogrešno nazivaju „najčešćom zaradom“, zloupotrebljavaju statistiku zarada za potrebe jeftinog politikanstva i „drvene filozofije“, ne mareći za ozbiljnu struku.
Na ovaj način zanemaruju dinamički aspekt u statistici zarada sa ciljem da bace senku na snažan rast u ciklusu od 2015. do sada koji je rezultanta ukupnog napretka u ekonomskoj sferi i sveopšte stabilnosti na tržištu i u finansijskom sektoru. Ono što drveni filozofi izbegavaju da primete jeste da medijalna zarada, baš kao i prosečna zarada i minimalna zarada, beleži značajan rast prethodnih godina. Minimalna zarada je za nekoliko godina udvostručena dok medijalna zarada prati rast prosečne zarade, bilo da je reč o nominalnoj zaradi, bilo da se kao deflator koriste potrošačke cene ili evro.
I prosečna zarada i medijalna zarada su u odnosu na 2018. godinu uvećane za oko 30 odsto nominalno a za oko 20 odsto realno. Dakle, i pored inflacije rast zarada je evidentan.
Ocena siromaštva i standarda stanovništva kod nas, kao i u ostalim zemljama Evropske Unije, bazira se na objektivnim podacima sa terena prikupljenim Anketom o potrošnji domaćinstava i Anketom o prihodima i uslovima života. Međutim, i ovi indikatori pokazuju sinhronizovano jasan i značajan napredak u smeru smanjenja siromaštva i nejednakosti.
Prema Anketi o prihodima i uslovima života, koja se u Srbiji sprovodi od 2013. godine stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti je pala veoma značajno – sa 42% u 2013. godini na 29,8% u 2020. godini. Stopa rizika od siromaštva, u istom periodu, je pala sa 24,5% na 21,7%. Džini (Gini) koeficijent (kao ključna mera nejednakosti) pao je sa 38,0 na 33,3. Značajno se, dakle, smanjila nejednakost. Još jedna mera nejednakosti tzv. kvantilni odnos (količnik 20% najsiromašnijih prema 20% najbogatijih) smanjio se sa 8,6 na 6,1.
Onima koji su siromašni, a kojih je u Srbiji sve manje, neće mnogo pomoći pesimistička i netačna tumačenja statistike niti će pozitivno uticati na njihov standard“, zaključuje se u saopštenju.
***
Bonus video: Ćulibrk: Vučić smanjio spoljni dug sa 14,5 na 30 milijardi evra!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
