Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u 2021. iznosila je 74.629 dinara, dok je sa druge strane medijalna, tj najčešća zarada bila 53.349 dinara. To su podaci koji pokazuju da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do iznosa od 53.000, čime se potpunosti urušava teza vlasti prema kojoj većina građana u Srbiji ima prosek plate od preko 70.000 dinara.
O tome se često hvali i resorni ministar Siniša Mali, ali i predsednik i premijerka, čime pokušavaju da ubede deo biračkog tela da je situacija stabilna i nikad bolja u modernoj istoriji.
Sa druge strane, predsednik SDS Boris Tadić ponovo je vratio u javnost tezu da vlast mora da uzme u obzir da su realni podaci gori nego što se predstavljaju, budući da medijalna zarada iznosi 20.000 dinara manje nego prosečna.
Ekonomista Mihailo Gajić kaže za novine „Nova“ da obe metodologije imaju prednosti i mane, ali da najčešća, odnosno medijalna zarada pokazuje kako izgleda celokupni raspored zarada.
“U ekonomiji se to posmatra kao nivo mora – kako raste plima, raste i nivo mora, odnosno kako rastu zarade, one rastu svima. To zapravo nije tačno, jer zarade ne rastu svima istovremeno. U onim sektorima koji fali radna snaga, gde se radna snaga uvozi, plata će rastu brže. To su oblastima IT, građevine i drugih deficitarnih oblasti. Medijalna zarada nam zbog toga govori šta se dešava sa celokupnim rasporedom zarada, čime se pokriva veći deo stanovništva”, naglašava Gajić.
Na pitanje koja metodologija je korisnija za analizu realnih primanja građana, Gajić ističe da medijalna zarada pokazuje kakav je uticaj na primanja najvećeg broja zaposlenih.
“Veliki broj ljudi je zaposlen na crno, negde oko 400.000 ljudi i oni ne ulaze u ovu statistiku. To su mane statistike, čime je u potpunosti kvari. Sa druge strane imamo paušalce koji se oporezuju, a to nemamo u svetu. Najčešća zarada pokazuje kakav je uticaj na najveći broj zaposlenih”, priča Gajić i dodaje:
“Stvari su najpre političke prirode, budući da svaka vlast pokušava da prikaža aktuelnu situaciju kao najbolju moguću što je rezultat njihovih zalaganja. Sa druge strane, opozicija uvek pokazuje rezultate nešto lošijim što takođe tumači kao delovanje vladajućih struktura. Ako posmatramo to na primeru čaše – vlast je vidi kao polupunu, a opozicija kao polupraznu”, kaže Gajić za „Novu“.
Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk kaže za novine “Nova” da medijalna zarada pokazuje realniju sliku stvari u zemlji, ali da vlast forsira prosečnu platu i to u evrima.
“Što je veći stepen nejednakosti, to je prosečna zarada manja važna. U statistici je mnogo realnija vrednost ta medijalna zarada, jer nju prima više od 50 odsto zaposlenih u zemlji. Vlast forsira tu prosečnu zaradu i to uglavnom u evrima jer smo mi evro devalvirali, a sve je dramatično poskupelo”, priča Ćulibrk i dodaje da je „statistika čudo“.
On naglašava da se podaci u statistici više koriste za praćenje trendova, te vlast forsira izražavanje u evrima što po njegovim rečima “ne znači ništa”.
“Penzije su u januaru povećane za 5,5 odsto, a vlast priča da one nikada nisu bile veće. Sa druge strane, ona prećutkuju da je u međuvremenu sve poskupelo za 8 ili 9 odsto. Sa druge strane, opozicija treba da skreće pažnju na to kakve su realne zarade u zemlji, dok vlast forsira prosečnu platu u poslednjih 10 godina. Još jednom ponavljam, forsira se izražavanje u evrima. To što raste u evrima ne znači ništa, jer cene rastu”, zaključuje glavni i odgovorni urednik NIN-a.
Bonus video: Divljanje cena i „nadzirana“ inflacija
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare