Zaposleni građani po zakonu imaju pravo na korišćenje godišnjeg odmora, nezavisno od toga koju vrstu ugovora o radu imaju. Dakle, i oni koji nisu prijavljeni „za stalno“ imaju potpuno jednaka prava kao oni koji jesu. Međutim, dešava se da dođe do otkaza ugovora o radu, odnosno da zaposleni da ili dobije otkaz, a da nije iskoristio godišnji odmor. U ovakvim slučajevima postoji nekoliko mogućnosti kako će se takva situacija razrešiti.
Kako za Nova.rs objašnjava advokat za radno pravo dr Mario Reljanović, nakon izmena zakona 2014. godine više nije moguće preneti dane neiskorišćenog odmora kod novog poslodavca, tako da se oni mogu ili iskoristiti pre prestanka radnog odnosa, ili se zaposlenom isplaćuje naknada štete srazmerno broju neiskorišćenih dana odmora.
„Ukoliko poslodavac zna da zaposlenom prestaje radni odnos u trenutku, dakle ako radi na određeno vreme, ako je sam zaposleni dao otkaz pa je u toku otkazni rok, kao i ukoliko planira da otpusti zaposlenog na primer zato što je višak, može da planira unapred da zaposleni iskoristi ceo godišnji odmor“, navodi Reljanović.
Naš sagovornik ističe da zaposleni koji je u otkaznom roku ima sva prava i obaveze kao i drugi zaposleni, tako da u teoriji može da koristi godišnji odmor. Međutim, kao i kod drugih zaposlenih, poslodavac je taj koji odlučuje i koji ima diskreciono pravo da dozvoli ili ne dozvoli korišćenje godišnjeg odmora.
„To znači da ako zaposleni predloži, poslodavac može da dozvoli da se iskoristi godišnji odmor za vreme trajanja otkaznog roka. Isto će se desiti i ukoliko poslodavac sam reši da pošalje zaposlenog na godišnji odmor dok otkazni rok traje. Ako, međutim, poslodavac proceni da mu je važnije da zaposleni do isteka otkaznog roka dolazi na posao, on ga neće poslati na godišnji odmor već će mu isplatiti naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, nakon što mu radni odnos prestane“, kaže Reljanović.
U praksi se, dodaje, zaposleni i poslodavac dogovaraju i veoma često dogovore o korišćenju godišnjeg odmora za vreme trajanja otkaznog roka, ali bi trebalo imati u vidu da je odlučivanje o tome u nadležnosti poslodavca.
Prema rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, to koliko se zakon poštuje uglavnom zavisi od toga koju vrstu ugovora neki zaposleni ima.
„Kada je reč o ugovorima na neodređeno vreme, a poslodavci žele da otpuste radnika, uglavnom gledaju da ispoštuju sve kako bi izbegli tužbe i sudove“, navodi Savić.
Međutim, kod ugovora na određeno vreme situacija je potpuno drugačija.
„Veliki deo poslodavaca ne poštuje zakon. Oni uglavnom čekaju da nekom samo istekne ugovor i ne produže ga. Radnici tada često dolaze u situaciju da nisu iskoristili godišnji odmor, ali im to i ne bude plaćeno. Međutim, najčešće se radnici i ne žale jer i ne znaju svoja prava“, ističe naša sagovornica.
Međutim, ukoliko se radnici obrate sindikatima za ovakvu vrstu problema, Savić kaže da u 90 odsto slučajeva sindikat situaciju rešava sa poslodavcem.
BONUS VIDEO Otkazi, kršenja prava radnika, prazna obećanja