0
Ukoliko budu poštovani najavljeni rokovi za početak radova izgradnje tunela "mali metro", u 2024. godini Beograđane i stanovnike brojnih prigradskih naselja čeka pravi saobraćajni "pakao". Ako je suditi prema planu projekta, iz dostupne dokumentacije se vidi da će deo jedne od najprometnih ulica u prestonici, Bulevar despota Stefana, biti raskopan i zatvoren za saobraćaj. U tom delu je predviđen izlaz iz budućeg novog tunela koji bi trebalo da spoji ovaj deo grada sa Beogradom na vodi.
Jedan od milionski vrednih projekata koji je najavljen za narednu godinu, i ima veze sa Beogradom na vodi je projekat izgradnje takozvanog „malog metroa“.
U pitanju je tunel koji će spajati Ekonomski fakultet, koji se nalazi u neposrednoj blizini Beograda na vodi, sa Bulevarom despota Stefana, koja je, pored Kneza Miloša, druga najprometnija ulica u gradu.
Ipak, projekat “mali metro” dolazi ruku pod ruku sa mnogim problemima, a jedan od njih je i potpuni kolaps koji će nastati na Bulvaru despota Stefana.
PROČITAJTE JOŠ
0
5
2
Ova ulica, u kojoj će biti izlaz iz tunela, kopaće se u dužini 400, a u dubini više od 10 metara.
Izlaz će se prostirati od Stojana Novakovića do Sterijine. To je deo koji se nalazi kod zgrade Policijske uprave MUP.
U praksi, to znači da će jedna od najprometnijih beogradskih ulica biti u potpunosti raskopana, zatvorena za saobraćaj. Dakle, u problemu neće biti samo oni građani koji žive u ovom delu grada, već svi oni koji jednostavno moraju da prođu ovim delom grada.
Za tih nekoliko meseci, ljudi iz Borče, Ovče, Krnjače, Koteža, Karaburme, Mirijeva ili Višnjice biće žestoko maltretirani kako da prođu taj deo grada.
A ipak, ovo je moglo da se izbegne. Prema informacijama izvora “Nove”, inače dobro upućenom u gradnju tunela, na oko 300 metara od planiranog izlaza iz tunela postoji zona napuštene pruge i ogromne slobodne površine, gde bi mogle da se naprave saobraćajnice povezane sa Bulevarom, bez maltretiranja građana novim radovima u centru grada.
„Tunel bi mogao od Ulice despota Stefana da bude produžen za nekih 300 metara i da izađe na zonu napuštene pruge i ogromne slobodne površine gde bi mogle da se naprave saobraćajnice povezane sa Despota Stefana preko Venizelosove ulice, direktno sa Pančevačkim mostom, sa Dunavskom ulicom“, objašnjava naš izvor.
Kada bi se tunel produžio za tih 300 metara, izbeglo bi se, pored saobraćajnog kolapsa, i planirano rušenje 21 objekta, ukupne površine 4.671 kvadratnog metra, jer je projektom predviđeno proširenje Cvijićeve i Dunavske ulice. To je uslov za gradnju.
U februaru ove godine započeti su radovi u Bulevaru despota Stefana na zameni 110-kilovoltnog kabla između Trafostanice Beograd 1 u Ulici Husinskih rudara i Trafostanice Beograd 6 u Hilandarskoj ulici. Pojedine ulice su zatvarane, pojedine trase gradskog prevoza su menjane.
Radovi su se izvodili u ulici čiji će deo, zbog gradnje “malog metroa”, morati da bude raskopan.
Stoga se s razlogom postavlja pitanje da li su iz Elektrodistribucije “džaba krečili” ili, u ovom slučaju “džaba postavljali kablove”, odnosno da li će 400 metara kablova morati da bude uništeno, pa ponovo postavljano.
Iz Elektroprivrede Srbije uputili su nas da informacije o tome koliko su koštali radovi, ali i koliko će koštati radovi koji će morati da se obave nakon što se izlaz iz tunela izgradi, zatražimo od Elektrodistribucije. U Elektrodistribuciji, s druge strane, kažu da to nije u njihovoj nadležnosti.
U maju 2017. godine doneta je odluka o budućoj trasi tunela – ulaz i izlaz tunelskih cevi nalaziće se u Ulici Gavrila Principa u zoni Kameničke i u Bulevaru despota Stefana kod Policijske uprave Beograda. Kako je tada objavljeno, metro će biti dug 1.993 metra, a njegova najveća dubvina biće ispod Terazija i iznosiće oko 38 metara.
Širina saobraćajnica u tunelu će iznositi 9,56 metara sa saobraćajnim trakama širokim po 3,5 metra, ali i pešačkim delom sa širinom od 0,93 metra. Takođe, prema tadašnjem planu, predviđena su i dva evakuciona izlaza za vozila.
Ovu varijantu idejnog rešenja ponudila je tada projektantska kuća “Ces Cowi”.
Prema tadašnjim procenama, gradnja bi trebalo da traje 30 meseci, odnosno dve i po godine.
Sve je ozvaničeno kada je nedavno Šapić potpisao Memorandum o razumevanju za projekat gradnje tunelske veze od Karađorđeve ulice do Dunavske padine, sa pristupnim saobraćajnicama, parkovskim površinama i infrastruktura. Pored gradonačelnika, na Memorandumu se nalaze potpisi ministra finansije Siniše Malog, v.d. direktora Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Milana Vranića, predstavnika kompanije “Power China International Group Limited” Jang Bo i ambasadorke Kine u Sriji Čen Bo.
“Za sada se barata nekom cifrom od 150 miliona evra. Marko (gradski urbanista Stojičić) ispravi me…”, rekao je Šapić. I to je to što Beograđani znaju o ceni, koju će, naravno, oni platiti.
Direktor Centra za lokalnu samoupravu i nekadašnji gradski odbornik Nikola Jovanović kaže za „Novu“ je Beogradu preko potrebna magistralna saobraćajnica u pravcu sever-jug, pošto trenutno postoji samo ulica Kneza Miloša u tom pravcu, tako da bi tunel od Savske do Dunavske padine rešio problem i ne treba ga kritikovati kao ideju.
„Ono što je nejasno, to je koji su saobraćajni prioriteti u gradu i da li izgradnja ovog ‘malog metroa’ (Novi savski most + tunel) znači odustajanje ili stavljanje u drugi plan pravog metroa? Takođe nije jasno zašto još uvek nema projekta za građevinsku dozvolu, da možemo da se upoznamo sa svim detaljima“, kaže Jovanović.
Sagovornik „Nove“ ističe da struka nikada nije bila protiv tunela, ali su postojali predlozi da se iz njega izlazi na više mesta, kao i da finalni izlaz bude bliži gradskom jezgru.
„Imam utisak da se sve odigrava sporo, bez konsultacija sa strukom i bez upliva javnosti, što se sve u razvijenijim državama podrazumeva“, zaključuje Jovanović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare