Vodič za građane: Kako do novog moratorijuma na kredite

Biznis 15. dec. 202016:50 > 16:52
Podeli:
Foto: Shutterstock

Građani već od sutra, 16. decembra, mogu da se jave svojim bankama i zatraže olakšice za otplatu svojih kredita. Za razliku od prva dva moratorijuma, ova treća po redu mera koju je Narodna banka Srbije uvela zbog pandemije koronavirusa, neće se primenjivati automatski na sve dužnike, već podrazumeva da se zainteresovani dužnik javi svojoj banci. Jedino tako može da dobije reprogram svog kredita, što podrazumeva refinansiranje, produžetak roka otplate, nižu ratu i grejs period do šest meseci tokom kojeg ne mora banci da vraća dug. Ipak, postoje određena ograničenja u tome koji dužnici mogu da računaju na ove olakšice.

Nezaposleni, oni koji rade za platu ispod republičkog proseka, oni kojima je zarada pala za 10 i više procenata u odnosu na period pre uvođenja vanrednog stanja sigurno mogu da računaju da se na njih odnose nove mere u smislu lakše otplate kredita.

Ali, pođimo redom.

NBS je u svojoj Odluci koja je upravo objavljena u Službenom glasniku tačno definisala ko se smatra dužnikom koji nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze prema banci, odnosno da može da ima poteškoće u izmirivanju tih obaveza, te stoga ima pravo na olakšice.

Ko može da podnese zahtev banci

Na nove olakšice, odnosno reprogram i refinansiranje uz grejs period mogu da računaju sledeći građani:

1. Nezaposleni – dužnici koji u trenutku podnošenja zahteva za olakšicama nemaju posao.

2. Zaposleni i penzioneri sa platama i penzijama ispod proseka – oni koji su u poslednja tri meseca imali primanja ispod proseka prema poslednjim podacima nadležnog organa.

Prosečna penzija u Srbiji u oktobru je, prema podacima Fonda PIO – 27.764 dinara, dok je prosečna plata, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u septembru bila – 59.698 dinara.

3. Dužnici kojima je plata pala za 10 i više odsto u odnosu na period pre 15. marta 2020, a rata mu prelazi 40 odsto plate – ovde je i važan uslov da ovim dužnicima mesečni prihod, za poslednja tri meseca, ne sme da prelazi 120.000 dinara.

4. Dužnik trenutno kasni više od 30 dana u plaćanju svojih obaveza – ova docnja računa se u odnosu na 16. decembar 2020, kada Odluka NBS stupa na snagu, uz uslov da je reč o materijalno značajnom iznosu po osnovu kredita, kreditne kartice ili dozvoljenog minusa.

5. Dužnici za koje banka proceni da imaju problem da uredno vraćaju dug – za ove dužnike neophodno je da banci podnesu zahtev sa obrazloženjem na osnovu koga banka može da odluči o dodeli olakšica.

Šta dužnik još mora da ispuni

Svaki dužnik koji želi da dobije olakšice mora da ispuni još neke uslove.

Foto: Shutterstock

Osnovni je da je pandemija koronavirusa razlog što je u problemu sa namirivanjem duga, ali isto tako na ove olakšice ne mogu da računaju oni koji su prošle godine ostali dužni bankama te su upisani u Kreditni biro ili je neko njihovo dugovanje dobilo oznaku „problematičan kredit“.

Odluka NBS definiše i konkretne datume kada je reč o neizmirenju obaveza:

  1. Dužnik nije u mogućnosti da izmiruje obaveze prema banci – kredit, dozvoljeni minus, dug po kreditnoj kartici, odnosno može imati poteškoće u izmirivanju tih obaveza usled pandemije 

2. Dužnik na dan 29. februara 2020. godine, kao ni u periodu od 12 meseci pre tog dana, nije bio u statusu neizmirenja obaveza u toj banci   

3. Na dan 29. februara 2020. godine, kao ni u periodu od 12 meseci pre tog dana, nijedno potraživanje od tog dužnika nije bilo klasifikovano kao problematičan kredit u toj banci.

Kako konkretno izgledaju olakšice

Olakšice su reprogram i refinansiranje kredita, uz grejs period, i to tako da kamatna stopa i drugi uslovi ne smeju biti nepovoljniji za dužnika u odnosu na one po kojima sada vraća dug.

Šta to konkretno znači?

Reprogram znači da se promene uslovi kredita, uz odobravanje grejs perioda u otplati svih obaveza dužnika po tom kreditu u trajanju od šest meseci.

Grejs period (u ovom slučaju šest meseci) je vreme tokom kojeg dužnik banci ne plaća dug po osnovu glavnice (svaka rata sastoji se od dela glavnice i dela kamate). Kamata na kredit se tokom tih šest meseci obračunava i dužnik može da je plati za vreme trajanja grejs perioda, ali i ne mora – može da je odloži i podeli na preostale rate.

Ovaj grejs period je zapravo vreme tokom kojeg miruje otplata kredita  i predstavlja moratorijum.

Rok otplate se produžava, ali tako da rata ne sme da bude veća od sadašnje.

Refinansiranje kredita je odobravanje novog kredita dužniku, radi izmirenja svih obaveza koje ima prema banci.

Šta sa kreditnim karticama i dozvoljenim minusom

Dužnici koji imaju problem sa otplatom duga po kreditnim karticama i po osnovu dozvoljenog minusa, mogu da zahtevaju da i njih uključe u ove olakšice.

To znači da će umesto kreditne kartice i minusa, sada otplaćivati novi kredit, sa grejs periodom od šest meseci, a minus i kartica mu se – gase.

Kod kreditnih kartica gde se mesečno plaća samo određeni procenat duga – na primer pet odsto od novca potrošenog po kartici, moguće je odobrenje grejs perioda od šest meseci, pri čemu se period otplate produžava najmanje za trajanje grejs perioda.

Kolika je kamata i kada se plaća

Nova kamatna stopa, na novi kredit, ne sme da bude veća od postojeće.

Za vreme grejs perioda, odnosno mirovanja plaćanja rata, dužnik može da se opredeli između dve mogućnosti: da svakog meseca banci plaća deo kamate – ako je rata 15.000 dinara, u kojoj glavnica iznosi 10.000, a kamata 5.000 dinara, dužnik može da plati samo tih 5.000 dinara mesečno – a druga opcija je da celu kamatu zaračunatu tokom tih šest meseci raspodeli na preostale rate tokom celog roka otplate.

Na koji način će se plaćati kamata, banka mora sa dužnikom da dogovori pre početka primene grejs perioda.

Ako se kamata ravnomerno raspoređuje na period otplate kredita, banka ne sme da je pripiše ostatku duga – što znači da neće biti obračuna „kamate na kamatu“.

Rok za podnošenje zahteva

S obzirom da Odluka NBS stupa na snagu 16. decembra, banke imaju još pet radnih dana – do iduće srede, da na početnim stranama svojih internet prezentacija objave obaveštenja za dužnike koji zbog pandemije koronavirusa imaju problem sa namirenjem dugova – na koji način mogu da podnesu zahteva.

Foto: Shutterstock

Dužnici koji su na dan 3. novembra 2020. bili u kašnjenju sa plaćanjem rata, minusa i duga po kreditnim karticama dužem od 30 dana, od svojih banaka treba do kraja godine da dobiju i lično obaveštenje o novim olakšicama.

Dužnik može podneti banci zahtev u poslovnim prostorijama banke, elektronskim putem ili poštom, najkasnije 30. aprila 2021. godine.

Banka je dužna da o zahtevu dužnika odluči i o toj odluci obavesti dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Bez provizija

Banke ne smeju dužnicima kojima odobre olakšice da zaračunavaju dodatne provizije, naknade, troškove, osim onih koje ne utvrđuje sama banka, poput troška Kreditnog biroa, ili ako je reč o stambenom kreditu troška Katastra nepokretnosti…

Reprogramirani krediti ne smatraju se problematičnim

Svaki korisnik kredita koji je nekada reprogramirao svoj dug zna da mu reprogram, osim lakše otplate zajma donosi i jednu lošu stvar – „etiketu“ lošeg dužnika, koja će ga pratiti u svim bankama gde više neće moći da se zadužuje ni po kom osnovu.

Ovom Odlukom NBS, međutim, to neće važiti.

Dakle, dužnicima koji reprogramiraju svoje kredite i dobiju olakšice po ovoj Odluci, krediti se neće smatrati ni restrukturiranim, ni problematičnim, niti će se smatrati da je nastupio status neizmirenja obaveze.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar