Oko 65 odsto vrednosti ukupnih domaćih kredita, koji su prema podacima iz jula iznosili 2.590,2 milijarde dinara (oko 20 milijardi evra), bilo je indeksirano ili odobreno u evrima, a 43 odsto njih je vezano za evropsku kamatu Euribor čiji će pad sniziti i rate u njihovoj otplati, rečeno je danas Tanjugu u Narodnoj banci Srbije.
Smanjenje Euribora trebalo bi da se odrazi i na nižu cenu novog zaduživanja u evrima.
Euribor u većoj meri utiče na kredite privredi, s obzirom na to da je kod privrede veće učešće evroindeksiranih i kredita u evrima – 83 odsto, u poređenju sa kreditima stanovništvu – 44 odsto.
„Prema podacima za jul, za Euribor je bilo vezano oko 43 odsto vrednosti ukupnih domaćih kredita, tako da se smanjenje Euribora direktno odražava na njihov niži nivo rata“, kažu u NBS.
Inače, kamata na tromesečne međubankarske pozajmice u evrozoni, Euribor pala je ove sedmice na istorijski minimum od minus 0,49 procenata.
Pročitajte još:
U centralnoj banci Srbije navode da bi pored nižih rata za kredite koji su u otplati, smanjenje Euribora trebalo bi da se odrazi i na nižu cenu novog zaduživanja u evrima, s obzirom na to da doprinosi nižoj ceni izvora za kredite u evrima.
Od kredita u evrima neki su bili odobreni po fiksnoj kamatnoj stopi, a drugi po varijabilnoj kamatnoj stopi – najviše tromesečnom ili šestomesečnom Euriboru uvećanom za odgovarajuću maržu.
Kada je reč o kreditima stanovništvu, za Euribor su najviše vezani stambeni krediti.
Ti krediti su gotovo u potpunosti evroindeksirani, za razliku od gotovinskih koji su gotovo u potpunosti u dinarima i na čiji nivo anuiteta i cenu novog zaduživanja utiče promena referentne kamatne stope NBS.
I to najčešće indirektno kroz promene kamatnih stopa na tržištu novca Belibor za koje su uglavnom vezani kreditni proizvodi, objašnjavaju u NBS.
Kod privrede, investicioni krediti su uglavnom vezani za Euribor, dok je kod kredita za obrtna sredstva učešće kredita u dinarima veće i iznosi oko 26 odsto.
U NBS kažu da pad Euribora svakako utiče na cenu kredita u Srbiji, ali i da se primećuje da je pad kamatnih stopa na kredite u evrima bio izraženiji od pada Euribora.
Takvo smanjenje kamatnih stopa, navode, rezultat je nekoliko faktora:
Smanjenja premije rizika, koja je u junu bila za oko 180 baznih poena niža nego u maju 2013, kao i povećanja kreditnog rejtinga zemlje i rasta konkurencije među bankama u Srbiji.
Tako je od maja 2013, kada je započet ciklus ublažavanja monetarne politike NBS, do juna 2020. šestomesečni Euribor smanjen za 0,5 procentna poena, dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na nove evroindeksirane i kredite u evrima privredi snižena za 4,6 procentnih poena, a stanovništvu za 4,4 procentna poena.
Ona je u junu za privredu iznosila 2,7 odsto, a za stanovništvo 3,7 odsto.
U istom periodu je trošak otplate postojećih kredita, to jest prosečna ponderisana kamatna stopa na postojeće evroindeksirane kredite i kredite u evrima privredi snižena za 4,0 procentnih poena, a stanovništvu za 3,3 procentna poena.
Ona je u junu za privredu iznosila 2,8 odsto, a za stanovništvo 3,6 odsto.
Pročitajte još:
U NBS napominju da je kretanje Euribora od početka godine imalo veću volatilnost od uobičajene.
Pandemija korona virusa i značajno smanjenje ekonomske aktivnosti uticali su na manjak likvidnosti na tržištu i rast Euribora, koji je bio najizraženiji u drugoj polovini aprila kada je tromesečni Euribor iznosio -0,16 odsto.
U tom periodu preduzete su brojne mere vodećih centralnih banaka u pravcu veoma ekspanzivnih monetarnih politika.
To je uticalo na rast likvidnosti u bankarskom sistemu i pad Euribora na rekordno niske nivoe i blizu kamatne stope Evropske centralne banke na depozitne olakšice (-0,5 odsto) koja se smatra praktično donjom granicom, jer banke višak likvidnosti mogu da drže kod ECB po toj stopi.
U centralnoj banci Srbije kažu da je buduće kretanje Euribora teško predvideti, s obzirom da je u pitanju tržišna kategorija koju određuje ponuda i tražnja.
Ali, kretanje ove stope najvećim delom zavisiće od politike Evropske centralne banke u narednom periodu odnosno od toga da li će ECB i dalje i u kojoj meri voditi ekspanzivnu monetarnu politiku, navode u NBS.
Takođe, ukazuju na činjenicu da je inflacija u EU već duže vreme ispod ciljane, te da EU ekonomija ne ostvaruje očekivani rast, već se govori o recesiji u pojedinim EU članicama.
U NBS napominju da trenutno tržišni učesnici ne očekuju smanjenje stope ECB na depozitne olakšice, pa se ne očekuje ni dalji značajniji pad Euribor stope, koji je u avgustu dostigao rekordno nizak nivo (-0,49% za tromesečni EURIBOR).
Ipak, stimulativna monetarna politika ECB (programi otkupa hartija od vrednosti) biće na snazi u dužem periodu, uz očekivani dalji rast viškova likvidnosti banaka, pa se ne očekuje ni veći rast ovih stopa u narednih godinu ili dve.
Tako da bi do rasta kamatnih stopa moglo da dođe u slučaju većih finansijskih rizika nakon popuštanja fiskalnih mera kojima vlade zemalja trenutno obezbeđuju pomoć privredi za otklanjanje posledica pandemije koronavirusa odnosno promene ekonomskog ciklusa.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar