Ninov indeks: Rumunija i Bugarska lideri u regiji, ne Srbija

Iako je Srbija 2020. završila sa ubedljivo najnižim padom bruto domaćeg proizvoda u regionu, po NIN-ovom indeksu ekonomske snage nije uspela da se probije dalje od trećeg mesta, koje deli sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom. Ništa čudno, budući da je to bio i jedini od 10 ekonomskih parametara po kome je Srbija bila bolja od ostalih sedam zemalja iz regiona, za koje se NIN-ov indeks izračunava od 2016.Za razliku od Srbije, Hrvatska je prva u tri "kategorije" – najveći BDP po stanovniku od 14.072 dolara (Srbija je peta sa 7.636 dolara), najveća prosečna plata od 889 evra (Srbija opet peta sa 511 evra) i jedina sa pozitivnim saldom u platnom bilansu. Severna Makedonija je prva po najvećem realnom rastu plata (za 9,7 odsto) i udelu investicija u BDP-u, Bugarska i Rumunija imaju najnižu stopu nezaposlenosti (samo 5,2 odsto), s tim što Bugarska ima ubedljivo najmanji javni, a Rumunija najniži spoljni dug, dok BiH nije imala inflaciju, jer su potrošačke cene bile za 1,6 odsto niže nego 2019.Dve zemlje sa najnižim NIN-ovim indeksom, Crna Gora i Albanija, ni po čemu nisu bolje od komšija, s tim što je prva prikovana za dno jer je imala najdublji pad BDP-a od 15,2 odsto, najveću stopu nezaposlenosti, najveći javni i spoljni dug i deficit u platnom bilansu, dok Albanija ima najmanju prosečnu platu i najniži BDP po stanovniku, 2,7 puta manji nego u Hrvatskoj.Ako je za utehu, to što sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom deli treće mesto za Srbiju je i najbolja pozicija, jer je po NIN-ovom indeksu za 2017. bila poslednja, 2016. sedma, 2018. šesta i 2019. četvrta. Indeks se, inače, izračunava tako što se zemlje rangiraju po svakom od 10 parametara, najlošije pozicija donosi jedan, najbolja osam poena, a kada se svi poeni saberu množe se sa 1,25 i dele sa 10. Teoretski, da je neka zemlja najgora po svim parametrima njen indeks bio bi 1, a da je najbolja u svemu bio bi 10.Rumunija već treću godinu zaredom sa indeksom 7,12 drži prvu poziciju, druga je Bugarska (6,75), a iza Srbije, Hrvatske i Severne Makedonije (6,12), slede Bosna i Hercegovina (5,12) i Albanija (4,37). Ubedljivo poslednja je Crna Gora (3,62 poena), a tako nizak indeks imala je još samo Srbija za 2017. Do sada rekordan indeks od 8,5 poena imale su Rumunija za 2016. i Bugarska za 2017.Osokoljeni što je Srbiju zapljusnuo devet puta manji talas recesije nego Hrvatsku i 15,2 puta manji od onog koji je pogodio Crnu Goru, ovdašnji zvaničnici podigli su letvicu za 2021. na još veći nivo."Srbija će do kraja 2021. prestići Hrvatsku po ukupnom BDP-u, kao što će Kina za dve i po ili tri godine prestići SAD“, obećao je predsednik Aleksandar Vučić 2. jula 2020.On je izneo i procenu da će te godine BDP Hrvatske biti 48,3 milijarde, a Srbije 46,1 milijardu evra i da ćemo taj zaostatak od 2,2 milijarde evra nadoknaditi već 2021, bržim privrednim rastom od komšija. Kasnije je u više navrata to ponavljao, ali se lako može ispostaviti da je to bio - račun bez krčmara.Srbija 2020. sa padom BDP-a od jedan odsto jeste bila najbolja u regionu, ali ne, kako je dugo tvrdio Vučić, najbolja i u Evropi. Prema podacima MMF-a, ubedljivo najbolja na Starom kontinentu bila je Irska, koja je i u godini pandemije povećala BDP za 2,5 odsto, a u stopu ju je pratila Turska sa rastom od 1,8 procenata. Za nijansu blaži pad od Srbije, u rasponu od 0,8 do 0,9 odsto, imale su Norveška, Litvanija i Belorusija. Svetski šampion sa rastom od čak 43,4 odsto bila je Gvajana, a i za ovu godinu MMF joj predviđa rast od 16,4 odsto.S druge strane, hrvatski BDP se lane, zbog velikog značaja turizma, strmoglavio za devet procenata, a crnogorski za čak 15,2 odsto. Uprkos tome, prema podacima Svetske banke, komšije s desne obale Dunava završile su 2020. sa BDP-om od 56,8 milijardi, a Srbija sa 53 milijarde dolara. Interesantno je da u toj jurnjavi za Hrvatskom niko od zvaničnika ne pominje da je, takođe prema podacima Svetske banke, BDP Srbije još 2008, dakle pre 13 godina, bio 52 milijarde, ili za samo milijardu dolara manji nego lane!U evrima je rast bio mnogo veći, ali je to samo posledica promene odnosa snaga između glavnih svetskih moneta. Konkretno, za proteklih 13 godina dolar je u odnosu na našu valutu ojačao za 81 odsto, sa 53,2 na 96,4 dinara, a evro „samo“ 42 odsto, sa 82,7 na 117,6 dinara. Otuda i mnogo dinamičniji rast i BDP-a, ali i prosečnih plata u evrima, s tim što njihova kupovna moć ne raste istim tempom.Verovatnoća da se do kraja godine obistini Vučićevo obećanje samo je za nijansu veća od statističke greške, osim ako ne bude nekih baš velikih iznenađenja. U prvom redu zato što za 2012. MMF predviđa sličan tempo oporavka privrede – u Hrvatskoj 4,7 i u Srbiji pet odsto. U Beogradu su, međutim, veći optimisti nego u Vašingtonu, pa je Vlada Srbije rebalans budžeta planirala uz pretpostavku da će stopa rasta biti šest odsto, a Vučić se nada da bi mogla biti veća i od sedam procenata. No, i uz rast od sedam odsto, naš BDP bi ove godine dogurao do 56,7 milijardi dolara, pa bi i u tom slučaju bio za 100 miliona dolara manji od komšijskog, čak i ako u Hrvatskoj ne bude nikakvog rasta.Ako se pak obistine projekcije MMF-a, Hrvatska će ove godine imati BDP od 59,5 milijardi i „bežaće“ nam 2,8 milijardi dolara, ili za 600 miliona dolara više nego na kraju 2020. Da bi na kraju godine Vučić mogao da kaže da je bio u pravu, Srbija mora da ostvari rast od bar sedam odsto i da BDP Hrvatske bude bar za nijansu manji nego lane, kada su zbog koronavirusa komšijama desetkovani prihodi od turizma. A u normalnim vremenima, samo strani turisti u Hrvatskoj godišnje potroše oko 9,5 milijardi evra.Ako Srbija kojim slučajem i prestigne Hrvatsku po ukupnom BDP-u, standard suseda će još dugo biti misaona imenica za većinu domaćeg stanovništva. Od 2013. do 2020. BDP po stanovniku je u Srbiji povećan sa 6.755 na 7.636 dolara, a u Hrvatskoj sa 13.674 na 14.072 dolara. Iako je u tom periodu BDP po stanovniku mnogo brže rastao na levoj nego na desnoj obali Dunava (kod njih za manje od tri, a kod nas za 13 procenata), tim tempom Srbiji bi trebalo još tačno 40 godina da stigne Hrvatsku, i to pod uslovom da tamo BDP po stanovniku sve do 2060. ostane na sadašnjem nivou.Sudeći po najavama sa Andrićevog venca i iz Nemanjine 11, u narednom periodu plate i standard će rasti brže i od BDP-a, i od produktivnosti, i od… Ma brže od svih drugih ekonomskih parametara od kojih zarade i zavise."Imam dobru vest za sve ljude u Srbiji. Prosečna plata u martu iznosila je tačno 555 evra. To je ono što smo čekali… Moramo da radimo, da se trudimo i borimo da bismo pre kraja godine podigli plate na više od 600 evra“, napisao je Vučić na svom instagram-nalogu 24. maja.Ako se ima u vidu da je prosečna neto plata u 2020. bila 511 evra, to znači da je za plate od 600 evra neophodno da one do kraja godine porastu duplo više u odnosu na zbir očekivanog rasta BDP-a od šest-sedam i inflacije od dva-tri odsto. To i nije toliko nemoguće koliko se čini na prvi pogled, jer se nešto slično dešava od kraja 2018. Za dve poslednje godine, naime, BDP je kumulativno povećan za oko 3,2 odsto, dok su realne prosečne plate zvanično rasle tri puta brže, ukupno za 8,5 plus 7,6 odsto.Uprkos tome, naša zemlja nije rekorder po rastu standarda u regionu. Od 2012, kada su na vlast došli SNS i SPS, do prošle godine je BDP po stanovniku u Srbiji povećan za nepunih 27 odsto (sa 6.016 na 7.636 dolara), u Bugarskoj za 34 odsto (sa 7.396 na 9.913 dolara), a u Rumuniji za više od 50 odsto, sa 8.507 na 12.797 dolara. I drugi podatak to potkrepljuje – 2014, pre nego što je počela fiskalna konsolidacija u Srbiji prosečna plata bila je 368 evra, a u Rumuniji 384 evra.Srbija je rekord oborila u maju 2021, kada je prosek bio za 169 evra veći nego pre sedam godina, dok je u Rumuniji još lane bio za 306 evra veći nego 2014. Usput je svake godine, osim prošle, Rumunija imala i veće stope privrednog rasta, a i za ovu (plus šest odsto) i za narednu (plus 4,8 odsto) joj MMF predviđa svetliju budućnost nego Srbiji. Iz čega se može već naslutiti i ko će u regionu imati najveći NIN-ov indeks i za 2021, čak i ako se ovoga puta, baš pred izbore, ostvare sva predsednikova obećanja.