Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković je ocenila, gostujući u Danu uživo TV N1, da je moguće očekivati gubitak više desetina hiljada radnih mesta ove godine.
Pročitajte još...
Ona je podsetila da su prognoze pre godinu dana, kada je izbila epidemija kovid-19, bile da će BDP Srbije opasti za tri do četiri odsto, a 2020. godina je završena sa padom između jedan i jedan i po procenat.
S druge strane, dodaje Žarković, stopa nezaposlenosti u poslednjem kvartalu 2020. godine, prema podacima Republiučkog zavoda za statistiku, trebalo bi da bude 10 procenata što je, objašnjava, kao nivo pre kovida-19.
„To su samo brojke. Ako pogledamo strukturu zaposlenih i nezaposlenih, barem u poslednjem kvartalu 2020, smanjen je broj zaposlenih u neformalnoj ekonomiji, ta radna mesta su jednostavno nestala i to negde oko 30.000, što mislim da nije dobra vest“, rekla je ona gostujući na televiziji N1.
Profesorka Žarković dodaje da je, u poslednjem kvartalu 2020, nezaposlenost najviše porasla u beogradskom regionu i to među ljudima do 35 godina.
„To je ono što možemo da očekujemo – restorani, ugostiteljski objekti… ono što je najviše bilo zatvoreno“, kaže ona.
Govoreći o novom paketu pomoći države, Žarković ocenjuje da će poslodavci biti u obavezi da drže broj zaposlenih do kraja septembra.
„Pretpostavljam da će se truditi da barem održe taj nivo formalne zaposlenosti, ali će se sigurno ugasiti još radnih mesta, pretpostavljam da će biti nekoliko desetina hiljada“, procenjuje Žarković.
Prema njenim rečima, sasvim je izvesno da će iznos javnog duga biti veći od 60 odsto BDP-a i da je deficit porastao.
„Mislim da je država mogla da napravi paket pomoći koji je više usmeren ka onim delatnostima koje su najviše pogođene ovom krizom, a to opet nije urađeno. Dosta vremena je prošlo i ima dosta podataka kome je pomoć potrebna“, rekla je ona.
Žarković je podsetila da su planovi Vlade Srbije, ali i procene MMF-a govorili o rastu BDP-a u ovoj godini između pet i po i šest odsto, a da je „već sada sasvim izvesno da se to neće desiti“.
„Postoje neke spoljašnje okolnosti na koje ne možemo da utičemo, a koje utiču na našu sposobnost da ostvarimo tu stopu BDP-a“, kaže Žarković, a prenosi N1.
Prema podacima od prošle godine, privatni sektor je za više od milion radnih mesta uzeo pomoć od države, a Žarković navodi da je ukupan broj zaposlenih u tom sektoru milion i 400 hiljada.
„Dakle, za veliki deo njih se ta pomoć uzela, a sada su te obaveze došle na naplatu. Nisam sigurna da je država u mogućnosti da im to oprosti“, smatra ona.
Profesorka Žarković ocenjuje i da nije realno očekivati, u postojećim uslovima, da će domaće investicije kompenzovati strane.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar