Nenadić i Dobrašinović: Šta je tajno u javnim nabavkama

Dobrašinović je podsetio da je istraživanje koje je sproveo Toplički centar za demokratiju pokazalo da je kod 100 najvećih ugovora koji se odnose na nabavke, a koji su potpisani u toku prethodne godine, čak u 72 postupka nije bilo konkurencije."Samo u 19 slučajeva je bilo dva ponuđača, što se može smatrati malom konkurencijom, u nekim slučajevima i simulacijom konkurencije", kaže on.Dodaje da je samo u devet slučajeva bilo tri ili više ponuđača "što se može smatrati konkurencijom".Nenadić je objasnio da kad neko ide u privatnu nabavku,  može to da radi po sopstvenim afinitetima, tako što ode u omiljenu prodavnicu ili kod omiljenog proizvođača i kupi šta želi. Za to, kako kaže, nije dužan nikome da podnosi račune jer raspolaže sopstvenim novcem."Međutim, kada se rade javne nabavke onda taj službenik, ili ministar ili direktor javnog preduzeća mora da objasni zašto je kupio baš određenu robu određene firme", kaže Nenadić.Objašnjava da rezultati isražvianja o kome je govorio Dobrašinović, govore o tome da Srbija ne primenjuje sopstveni Zakon o javnim nabavkama."Najveći problem su one najveće nabavke koje se sprovode ili na osnovu međudržavnih sporazuma - znači direktno se dogovori koja će firma da dobije, ili na osnovu posebnih zakona koji se donose za jedan slučaj ili za više sličnih slučajeva", objasnio je on i naveo primer:"Tako smo dobili packe od Evropske komisije zbog zakona o linijskoj infrastrukturi. Znači svi ovi putevi, pruge što se pominju, sve će to biti rađeno po posebnim postupcima, i znamo da će uslovi biti prilagođeni željenom dobitniku."https://www.youtube.com/watch?v=HY-cOwsiQ1w***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram