Nema dovoljno uglja za zimu, EPS-u odobren uvoz do kraja 2023. godine

U kolubarskim rudnicima radi se u tri smene i svom raspoloživom mehanizacijom. Odlagač na kojem je zimus došlo do havarije biće u funkciji do kraja godine. Kolubarski kopovi dnevno daju oko 62.000 tona uglja, a krajem leta kopaće se kažu, 80.000 tona. Ipak, uvoz je neophodan, prenosi RTS. Za proizvodnju jednog megavat sata struje, u proseku je potrebno 1,6 tona uglja i u ovom trenutku kažu jeftinije je uvoziti ugalj nego struju."Ugovorili smo 300.000 iz Pljevalja iz Crne Gore i 100.000 iz Banovića. To je ugalj nešto kvalitetniji nego naš, što će nam pomoći i da dignemo kvalitet ovog našeg uglja. Odnosno u trenucima kada imamo pad snage da podignemo snagu, na taj način ćemo smanjiti upotrebu mazuta", izjavio je Milan Jakovljević, izvršni direktor za proizvodnju uglja u EPS-u.Računa se i na uvoz uglja iz Bugarske, Rumunije, ali je problem transport koji, zapravo, i povećava troškove uvoza. Najavljena je mogućnost uvoza i sa Kosova i Metohije – potencijal je ogroman, ali saradnju diktira politika."Tu treba rešiti probleme. Elektroprivreda i niko od nas nema uvida, KEK upravlja sistemom. Da li je stanje na površinskim kopovima takvo da ona može da se poveće? Da li može da se poveća u količinama koje tržište, da li su to količine 100 hiljada, milion tona ili više? To su pitanja na koje KEK treba da odgovori. Ali, i da je i to sve moguće, a pretpostavljam da jeste, problem je logistika. Lignit ne trpi dugi transport, železnica ne funkcioniše", napominje Ivica Jakovljević sa Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici.U kolubarskim rudnicima je pet kopova, a plan je da 2025. rade samo tri: "Tamnava zapadno polje" "Polje E" i novi kop "Radljevo" koji će obezbediti dovoljno kvalitetnog uglja."Investicije, investicije samo investicije. Sve ono što smo propustili da platimo na mostu, platićemo na ćupriji. Bolje bi bilo da smo to investirali prethodnih godina i da smo osposobili ove površinske kopove. U tom slučaju mi ne bi sada uvozili, već izvozili ugalj", smatra Dragan Ignjatović, profesor Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu.Ignjatović dodaje da samo kroz te investicije stvoriće se preduslovi da se za tri do pet godina stabilizuje elektroenergetski sistem i da EPS opet ponovo može da izvozi električnu energiju."Kada se završi taj investicioni ciklus koji bi trebalo da traje tri godine, mi bi trebalo da dođemo na nivo na kome je Kolubara bila pre 7-8 godina kada smo imali velike količine otkrivenog uglja i sigurnu proizvodnju", kaže Milan Jakovljević.Za jednu tonu uglja prethodno bi trebalo skloniti dva i po kubika zemlje, takozvane jalovine. U narednom periodu na kopovima će sigurno biti posla. Plan EPS-a je da zaposli 600 mladih radnika, trećina je već angažovana."To je kadar koji je nedostajao duži niz godina, posle dugog perioda imali smo namensko zapošljavanje. Pre svega smo insistirali da to budu proizvodni radnici, mladi ljudi koji treba da zamene ljude koji su otišli u penziju ili će u narednom periodu otići u penziju", ukazuje Milan Jakovljević.Ni ugalj za široku upotrebu više nikom ne duguju, u prvom polugođu isporučene su, kažu, sve ranije ugovorene količine.Prioritet je sada obezbediti što više uglja za rad termoelektrana, manje količine ići će na slobodno tržište, ali samo za prioritetne potrošače, kao što su bolnice, toplane i neke ustanove.Za građane na stovarištima ove godine neće biti ni uglja iz Kolubare, ni uglja iz Kostolca.Bonus video: Potrošači u raljama EPS-a

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=potroaiuraljamaepsa-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3381795"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram