NBS donela odluku o kamatama: Evo kolika će biti referentna kamatna stopa u narednom periodu

Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju u narednom periodu, kao i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje. U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava početkom ove godine, spustivši se u januaru na 2,4 odsto. Pritom, u odnosu na januar prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku su bile niže za 1,0 odsto, prenosi Blic.

Na takvo kretanje cena u velikoj meri uticala je primena Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji.

Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 3 ± 1,5% Izvršni odbor očekuje i nakon prestanka važenja pomenute uredbe, do kraja 2026. godine, kao i u srednjem roku. Pored oprezne monetarne politike Narodne banke Srbije, kretanju inflacije u granicama cilja doprineće najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje.

U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju, pre svega po osnovu rasta zarada, kao i niska baza iz septembra 2025. usled početka primene Uredbe. Ipak, ni po osnovu zarada ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će njihov rast biti praćen i rastom produktivnosti. Pored toga, mere Narodne banke Srbije za podsticanje kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene su tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi se mogao negativno odraziti na cenovnu i finansijsku stabilnost.

Kada su u pitanju dešavanja u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor naglašava da nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, pre svega imajući u vidu geopolitičke tenzije i sukob na Bliskom istoku i njihov uticaj na rast svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i na pokazatelje neizvesnosti.

Razmere i trajanje ovog šoka na strani ponude teško je predvideti, a time i njegove efekte na globalnu inflaciju. Ono što se već sada može pretpostaviti jeste da će značajan rast međunarodnih cena sirove nafte imati određenog uticaja i na kretanje cena naftnih derivata na domaćem tržištu.

Takođe, aktuelna globalna dešavanja mogu dodatno uticati i na lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i na tokove robe i kapitala, koji su i pre izbijanja najnovije krize već bili pod određenim pritiskom zbog jačanja protekcionizma u najvećim svetskim ekonomijama.

Kada je reč o odlukama o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, sukob na Bliskom istoku povećao je neizvesnost u vezi sa izgledima američke i evropske inflacije i ekonomske aktivnosti i otežao procenu budućih odluka monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke.