7
Vrednost euribora - kamatna stopa za koju su vezani krediti u evrima - raste. Mnogi su to već osetili na svojoj koži, pa su im rate stambenih kredita porasle čak za 80 do 90 evra. Stručnjaci očekuju da će vrednost euribora nastaviti da raste. Ipak, utešno može da bude to što su ipak male šanse da euribor dostigne ili premaši svoj istorijski maksimum, koji je zabeležen pre 14 godina.
Prethodnih nekoliko meseci Evropska centralna banka povećava euribor. U junu je on, po prvi put od 2015. godine, dostigao pozitivnu vrednost. Iako stručnjaci kažu da su male šanse da se to desi, kod korisnika kredita, postoji bojazan da bi euribor mogao da se vrati na svoj istorijski makskimum, koji je dostigao u 2008. godini. On je tada iznosio oko pet odsto, a ukoliko bi se ovaj scenario ponovio, svaki građanin Srbije koji se zadužio u evrima, suočio bi se sa značajnim povećanjem rate za kredit.
Posle istorijskog maksimuma euribor je počeo da pada, pa je ta stopa sedam godina bila „u minusu“, odnosno njena vrednost je bila negativna.
Tek polovinom ove godine, vrednost Euribora ponovo je postala pozitivna.
Dok je euribor mirovao mnogi su hrabro uzimali kredite i zaduživali se da kupe stanove. Pre nego što je euribor krenuo da divlja, u martu, čitateljka portala Nova.rs Dragana P. postala je korisnica stambenog kredita u evrima, sa varijabilnom kamatnom stopom.
Ona je podigla kredit od 100.000 evra sa rokom otplate na 15 godina, a njena prva rata izosila je 660 evra.
U martu, kada je Dragana podigla kredit, vrednost tromesečnog euribora iznosila je -0,534 odsto. Šest meseci kasnije, prilikom drugog obračuna mesečne rate, njegova vrednost bila je 1,185 odsto.
PROČITAJTE JOŠ
Nakon prvih šest meseci otplate i povećanja euribora od 1,719 odsto, Draganina mesečna rata porasla je za 85 evra. Sada, umesto prvobitnih 660, ona plaća 745 evra mesečno.
Međutim, još veći šok Dragana će doživeti ukoliko se euribor ponovo nađe na istorijskom maksimumu od pet odsto. Naime, tada bi njena rata mogla da skoči i za više od 200 evra. Dakle, ako bi se ovaj scenario ostvario, umesto 745 evra, Dragana bi mogla na mesečnom izdvoju da izdvaja i oko 950 evra za isplatu svog stambenog kredita.
Ukoliko za primer uzmemo niži kredit, od 50.000 evra, sa periodom otplate od 20 godina, jasno je da bi i tu, u slučaju najgoreg scenarija, povećanje mesečne rate bilo značajno.
Tako je početkom godine rata ovog kredita bila 276 evra, a kada je vrednost euribora dosegla jedan odsto, mesečni anuitet iznosio je 316, odnosno 40 evra više. Međutim, ukoliko bi euribor ponovo dostigao istorijski maksimum od pet odsto, iznos mesečne rate mogao bi da bude značajno veći – više od 150 evra. Tako bi umesto 276, korisnik kredita mesečno banci morao da plaća i više od 400 evra.
Kako za Nova.rs ističe dr Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, niko sa sigurnošću ne može da kaže do kog nivoa će euribor rasti. Međutim, na osnovu kretanja ove kamatne stope u prošlosti, mogućnosti za dalji rast mogu da se sagledaju makar okvirno.
„Euribor nikad nije išao značajnije preko pet odsto, dotakao je taj nivo u par tačaka, ali se tu kratko završavao“, kaže Grubišić.
Ipak, posmatrano dugoročno, euribor se dugo zadržao na nivou od oko tri odsto, što bi zapravo bilo realno da se ponovo dogodi.
Prema rečima Dejana Gavrilovića iz „Efektive“, korisnici kredita u Srbiji sada su primorani da, pored skuplje hrane, goriva i drugih energenata, plaćaju i veće kamate bankama.
„Građani ispaštaju zbog administrativne odluke. Neko u Centralnoj evropskoj banci je rekao ‘hajde da povećamo kamatnu stopu’ i građani sada plaćaju veće rate“, kaže Gavrilović.
BONUS VIDEO Povećanje EURIBOR-a: Koliko će nam tačno poskupeti rata kredita?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
